M. blythii је крупна врста, слична по величини врсти M. myotis. Карактеришу је тамна, браон дорзална страна тела, као и светло сива вентрална страна тела, доста светлија у односу на друге врсте рода Myotis. Трагус је блед целом дужином, без тамне површине при врху.[3]
Мали мишоухи вечерњак има станиште на копну.[4] Врста живи у пећинским стаништима. Преферирају отворена, термофилна станишта, пашњаке, ливаде и агроекосистеме. Избегава затворенија шумска станишта у којима је чешћи M. myotis.
Склоништа проналази у пећинама, поготово на југу ареала где се скоро искључиво налазе у њима. Поред пећина мужијаци су налажени и у бункерима. На северу ареала летња и породиљска склоништа проналазе на таванима.[5]
Угроженост
Ова врста има неколико стабилних популација (Балкан, Турска, Француска). Meђутим, иако је на IUCN листи у категорији најмање забринутости, у већем делу њеног ареала бројност ове врсте опада (Шпанија, Португалија, Румунија, Мађарска).[5]
Фактори угрожавања
M. blythii у пећини.
Највећи проблем представљају узнемиравања у склоништима и промене у екосистемима (поготово нагле промене у агроекосистемима и губитак изворних шумско-степских станишта). Поред овога, у појединим државама туристи и спелолози највише узнемиравају колоније у пећинама.[5]
Колонија M. blythii у пећини.
Популациони тренд
Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[4]
Референце
^Myotis blythii База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
^ абвPaunović, Milan; Пауновић, Милан (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Радмила Петановић. Beograd. ISBN978-86-7025-887-7. OCLC1269000355.
