Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије као њен светли део техничког развоја.[2] Оне данас представљају почетак модерног доба у Србији, поготову оних неколоко, најстаријих које и данас активно раде: „Хидроелектрана „Под градом“ (која је прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је Тесла први пут применио тај принцип); затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковца, који је означио почетак преносног система у Србији); Хидроелектрана „Света Петка“; Хидроелектрана Гамзиград и Хидроелектрана Моравица, које су Лесковц, Ниш, Зајечар, и малену Ивањицу осветлиле „електриком“ још пре сто и више година.[3]
Дефиниција МХЕ
Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW.
У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).
Општи услови за пројектовање и изградњу МХЕ у Србији
Закон о водама Републик Србије је мале хидроелектране, снаге до 10 MW, сврстао у објекте за коришћење вода, односно за производњу електричне енергије, за које су прописани следећи општи услови за пројектовање и изградњу:
да се захваћена вода после искоришћења енергије (проласка кроз турбине) врати у водоток;
да се обезбеђује њихово вишенаменско коришћење, са обавезном наменом за заштиту од поплава;
да се не умањи степен заштите од штетног дејстава воде у зони објекта и не отежава спровођење мера заштите;
да се не умањи количина воде и не спречава коришћење воде за потребе других корисника, посебно за водоснабдевање; и
да се не погоршавају услови санитарне заштите и не утиче негативно на стање животне средине.
Мале хидроелектране изграђене у Краљевини Србији и Краљевини Југославији
Мале хидроелектране изграђене у Србији од 1900. до 1940. године биле су у време пуштања у рад (неке од њих), по својој снази, највеће у Србији. Данас, се оне називају малим електранама, како је и одређено разним актима Електопривреде Србије, јер све имају инсталисану снагу испод 10 мегавата.
Овој групи хидроелектрана, које раде и данас, ЕПС посвећује велику пажњу и непрестано их ревитализује. Тиме Србија истовремено чува културну традицију градитељства и техничког развоја електрификације Србије, заснованог на принципима Теслиних полифазних струја и истовремено потврђује давно изражено опредељење да развија обновљиве изворе енергије и производи, „зелене“ киловат-сате. У обнову ових (најстаријих) хидроелектрана и још седам – подигнутих од 1948. до 1989. године, ЕПС ће у будућности уложити око 80 милиона евра, и тако снагу малих електрана у Србији повећаћати за 80 МW.
Због већих проблема на грађевинском делу објекта електране, уочених 2004/2005. године привремено је обустављен рад МХЕ. Токо 2007. године, а радило се и на брани, слапишту, рибљој стази и пешачком делу ка њој а саниран је и грађевински део електране. Планирано је да се у наредном периоду ремонтује генератор и да се рад електране аутоматизује.
Ставњена на листу „Milestone“ – светске баштине као објекат, проналазака и достигнуће од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету
Реконструкција
Највеће улагања у реконструкцију МХЕ „Вучје“ била су поводом обележавања стогодишњице рада. Тако је 2002/2003. године извршена ревитализација два старија агрегата и детаљно је реновиран грађевински део електране, а 2005. извршена је санација водозахвата и доводног канала.
Светска баштина
Током 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) уврстио је МХЕ „Вучје“ у програм „Milestone“ – листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету. Тако је МХЕ „Вучје“ постала део светске баштине из области
електротехнике.
Две Францис турбине – произвођач „M. Voith Heidenheim“ - 1908
Једна Пелтон турбина - „произвођач M. Voith Heidenheim“ - 1931
Генератори
3 генератора наизменичне трофазне струје од 200 kW — укупне снаге 600 kW
Два генератор -произвођача „Siemens-Schuckert Werke“ Wien -1908
Један генератор - произвођач „Siemens-Schuckert“ - 1927.
Инсталисани проток
10,5 метара кубних по секунди
Могућа годишња производња
3,10 GWh
На овој хидроелектрани није било значајнијих радова, осим сређивања машинске зграде и околног дворишног простора, који су изведени поводом обележавања сто
година рада електране (2003).
Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith St. Polten Ganz“ инсталисане 1909. и 1921. године
Генератори
Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siеmens-Schuckert Werke Wien“ инсталисана 1909. и 1921. - снага: по 112 kW
Могућа годишња производња
1,00 GWh
Напомена
Турбина и генератор инсталисани 1909, демонтиран су 1924. године
У кругу хидроелектране саграђен је 1992. године савремени наставно-5образовни и рекреациони објекат, за потребе одржавања пословнихи стручних скупова, одмора ирекреације радника. У дворишту хидроелектране налазе се бронзане бисте два српска великана у области електричне енергије – Николе Тесле и Ђорђа Станојевића.
Поводом јубилеја, стогодишњице рада, 2009. године на МХЕ „Гамзиград“ изведени су неопходни радови. Тада су и дограђене нове трансформаторске станице и извршено развођење високог напона.
Две Pelton турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1928)
Генератори
Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1928) - снаге по 200 kVA
Могућа годишња производња
2 GWh
Занимљиво је да је на реци Јелашници била изграђена још једна хидроелектрана (километар и по низводно од места данашње хидроелектране), 1914. године. Према записима, радила је само 24 сата – јер је сутрадан по пуштању у погон уништена услед изненадних ратних дејстава на самом почетку Првог светског рата. Ова хидроелектрана никада није била обновљена.
