Лужичкосрпски језици

лужичкосрпски
serbšćina, serbsce  (горњолужичкосрпски)
serbšćina, serbski  (доњолужичкосрпски)
ЕтницитетЛужички Срби
Географска распрострањеностЛужица
Језичка класификацијаиндоевропски
Подподела
ISO 639-2 / 5wen
Глотологsorb1249[1]
{{{mapalt}}}
  Окрузи Њемачке у којима се говоре лужичкосрпски језици (2003)

Лужичкосрпски језик (глсрп. serbska rěč, длсрп. serbska rěc) матерњи је језик Лужичких Срба, западнословенског народа и националне мањине из Њемачке.

Лужичкосрпски припада западнословенској подгрупи словенских језика. Укупан број говорника ове групе језике је 60.000, од којих 40.000 живи у Саксонији,[2] а 20.000 у Бранденбургу.[3] У области насељеној говорницима лужичкосрпских језика табле са називима градова и улица су двојезични.

Постоја два књижевна језика, која се даље дијеле на своје дијалекте:

Доњолужичкосрпски језик се налази на граници изумирања.[3]

Види још

Референце

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Sorbian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Berg, Stefan von; Winter, Steffen. „MINDERHEITEN: Sachsen für Sorben”. spiegel.de (на језику: немачки). Приступљено 21. 4. 2017. 
  3. ^ а б „Weltatlas der bedrohten Sprachen: Sorbisch und Friesisch sind vom Aussterben bedroht”. News.de. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 21. 4. 2017. 

Литература

  • Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.
  • Jindřich Vacek, Curs practic de limba sorabă, Universitatea din Bucureşti 1986

Спољашње везе