Лојев (блр.Ло́еў; рус.Лоев) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) на крајњем југоистоку Републике Белорусије. Административно припада Лојевском рејону (чији је уједно и административни центар) Гомељске области.
Према процени из 2010. у насељу је живело 7.000 становника.
Географија
Насеље Лојев налази се на крајњем југоистоку Белорусије, на десној обали Дњепра, на месту где се у ову реку улива њена притока Сож. Смештен је на око 92 км југозападно од административног центра рејона града Гомеља, на граници са Украјином.
Историја
На месту данашњег насеља постојала су древна праисторијска насеља из периода милоградске културе из VIII и VII века пре нове ере, као и древно словенско насеље из XI—XIII века. Од XIV века цело подручје постаје саставни део Велике Кнежевине Литваније.
Први писани подаци о насељу Лојев потичу из 1505, и у поменутом летопису помиње се насеље Лојева Гора које су кримски Татари спалили до темеља након што су прешли Дњепар (такође се и спомињу рушилачки татарски походи из 1506, 1536. и 1538).
Крајем XVI века Лојев се помиње као утврђење и средиште Лојевског округа. Током антифеудалних ратова од 1648. до 1651. у близини Лојева одигравале су се битке између козака и Литванаца. Ту се одиграла велика битка између козачких устаника које је предводио Богдан Хмељницки и Литванаца 31. јула1649. године.
Лојев постаје саставни део Руске Империје1793. Крајем XIX века насеље је имало 2 православне и једну католичку школу, те синагогу, и у њему су се свакодневно одржавали трговачки сајмови. Године 1897. ту је живело 4.667 становника у 251 домаћинству.
У децембру 1926. Лојев постаје саставни део Белоруске ССР и постаје центар рејона. Године 1938. административно је уређен као варошица.
Од 1962. до 1966. био је у саставу Речичког рејона, након чега је успостављен Лојевски рејон.
Становништво
Према процени, у варошици је 2010. живело 7.000 становника или укупно половина целокупне популације Лојевске области.[1]
