Почеци каријере, Сијена, Јувентус и прве позајмице
Рођен у Фолињу, Спинацола је почео да тренира фудбал са 6 година у локалном Виртус Фолињу, где је играо у нападу, а када је имао 14 година, 2007. године, прешао је у Сијену.[1][2][3] У Сијени је почео да игра на позицији крила.[3]
2012. године је са омладинцима Јувентуса освојио чувени турнир у Вијаређу, где је изабран за играча турнира (златни дечко).[1][2][4][6] У јуну 2012. године Јувентус је откупио половину Спинацолиног уговора од Сијене.[7][8]
На почетку сезоне 2012/13 позајмљен је Емполију, где је провео јесењи део сезоне.[9][10] 1. септембра 2012. године дебитовао је у професионалној каријери, када је ушао са клупе у другом полувремену, на утакмици између Новаре и Емполија (2:2),[11] а две недеље касније 15. септембра 2012. године постигао је свој први гол, када је Емполи поражен од Ливорна са 4:2.[12] Од јануара 2013. године до краја сезоне био је позајмљен Ланчану.[9][10]
Пред почетак сезоне 2013/14 Сијена и Јувентус су обновили уговор о сувласништву над Спинацолом,[9] а ту сезону Спинацола је провео у Сијени на позајмици из Јувентуса.[10] Како је Сијена банкротирала на крају сезоне и због тога отпустила све играче, Јувентус је без накнаде преузео Сијениних 50% права на Спинацолу.[13]
Аталанта, Виченца и Перуђа
Спинацола на загревању пред утакмицу у Бергаму 2014. године
Пред почетак сезоне 2014/15 Спинацола је позајмљен Аталанти.[14] 31. августа 2014. године дебитовао је у Серији А на утакмици Аталанте против Вероне (0:0).[2][15][16] У Аталанти, под тренером Колантуоном, играо је још повученије, на позицији офанзивног бека.[3] Ипак, није добио много шанси у Аталанти, у којој је био само током јесењег дела сезоне 2014/15.[16][17][18][19] У фебруару 2015. године прешао је на позајмицу у Виченцу до краја сезоне.[20][21]
За време позајмице у Перуђи следеће сезоне (2015/16), под тренером Бизолијем, Спинацола је почео да игра на позицији класичног бека, чиме је окончао своју транзицију од нападача у младим годинама до бека у каснијем периоду сениорске каријере.[1][2][3][21] У Перуђи се усталио као стартер и са 34 наступа у Серији Б привукао је пажњу многих клубова.[17][18]
Повратак у Аталанту
Пред почетак сезоне 2016/17 Аталанта је договорила двогодишњу позајмицу из Јувентуса.[17][18] На другој позајмици у Аталанти, Спинацола је коначно показао своје умеће, играјући крило у формацији 3-4-3 код тренера Гасперинија[4] и где је помогао Аталанти да у сезони 2016/17 дође до четвртог места на крају сезоне.[2] Његове партије у Аталанти, отвориле су му врата првог тима Јувентуса,[4] који је више пута покушао да га врати раније, прво после годину дана позајмице,[22] а затим поново у јануару 2018. године, али због инсистирања тренера Гасперинија,[23] његов повратак уследио је тек на крају сезоне 2017/18.[24][25]
Повратак у Јувентус и Рома
Ипак, иако је уживао поверење тренера Алегрија, повреда, због које је оперисан у мају 2018. године и Алекс Сандро, који је тада био незамењив уз леву страну у тиму Јувентуса, онемогућили су Леонарда да покаже свој пун потенцијал.[24] Због повреде колена није ни био регистрован за наступе у европским такмичењима за Јувентус јесењем делу сезоне 2018/19.[26] У новембру 2018. године почео је да тренира пуним капацитетом, после паузе од операције.[23] Накнадно је регистрован у јануару 2019. године за европска такмичења, јер иако је требало да буде позајмљен Болоњи, Спинацола је остао, због повреде Куадрада, за кога Јувентус није нашао одговарајућу замену.[26][27][28] За Јувентус је дебитовао 12. јануара 2019. године на утакмици Купа Италије, коју је Јувентус добио на гостовању код Болоње.[27]
12. марта 2019. године дебитовао је у Лиги шампиона, где је био стартер на утакмици реванша осмине-финала против Атлетико Мадрида, када је Јувентус славио са 3:0.[2][3][4][26] Са Јувентусом је те године освојио Скудето и трофеј у суперкупу.[2] Само 12 утакмица док краја сезоне у свим такмичењима, није било довољно да убеди Јувентус да га задржи.[4]
1. јула 2019. године Спинацола је прешао у Рому за 29,5 милиона евра, док је у супротном правцу отишао Лука Пелегрини.[24][29]
У јануару 2020. године Спинацола је био на корак од преласка у Интер, као замена за Политана, али до трансфера није дошло јер је Интер одустао због сумњи у његову физичку кондицију.[4] 19. јула 2020. године постигао је први гол за Рому против Интера.[30] Ипак, меч је завршен са 2:2, пошто је бод Интеру осигурао Лукаку, након слободног ударца који је скривио Спинацола.[30]
1. новембра 2020. године постигао је први гол на утакмици, када је Рома победила Фјорентину са 2:0.[31] 3. марта 2021. године Спинацола је постигао први гол на утакмици, а касније и аутогол, поново на сусрету са Фјорентином, који је Рома на крају добила са 2:1.[32] Са Ромом је стигао до полуфинала Лиге Европе, а на крају је уврштен у тим сезоне Лиге Европе за сезону 2020/21.[33]
Спинацола се нашао на списку репрезентативаца које је селектор Манчини позвао за европско првенство2020.[35] На отварању првенства, 11. јуна 2021. године, Спинацола је проглашен за играча утакмице против Турске, коју је Италија добила са 3:0.[36] На утакмици осмине финала, на којој је Италија победила Аустрију са 2:1, Спинацола је поново проглашен за играча утакмице, други пут на турниру.[37]
Приватни живот
Спинацола је од децембра 2020. године у браку са својом дугогодишњом девојком Миријам, са којом има сина Матију, рођеног 2018. године и кћерку Софију, која је рођена 2021. године.[2][38][39]
Занимљивости
У младости идол му је био Роналдо, а поред њега Руија Косту и Батистуту.[3] И Замброту је наводио као инспирацију, јер је као и он почео каријеру на позицији крила, а касније је прешао на позицију бека.[2][34]
Иако је преферирао број 7, када се вратио у Јувентус узео је број 37, који је носио у Аталанти, јер је број 7 већ био резервисан за тада ново појачање Јувентуса Кристијана Роналда.[40]
