Крвавица (Крушевац)

За друге употребе, погледајте Крвавица (вишезначна одредница).
Крвавица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.862
Географске карактеристике
Координате43° 38′ 25″ С; 21° 15′ 10″ И / 43.640333° С; 21.252833° И / 43.640333; 21.252833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина248 m
Крвавица на карти Србије
Крвавица
Крвавица
Крвавица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ

Крвавица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 862 становника (према попису из 1991. било је 898 становника).

Историја

До Другог српског устанка Крвавица (тада Крвавице) се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Крвавица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становңиштва

Подаци из 1905. године)[2]

  • Рајковићи (24 k., Св. Никола), старинци.
  • Козићи и Јелићи (15 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Сталаћа у окр. крушевачком. Са Козићима у Бошњанима сматрају се као један род.
  • Максимовићи и Милићевићи (12 k., Св. Арханђео), доселили из Жупе.
  • Цветковићи (8 k., Св. Арханђео) су непознате старине.
  • Дамњановићи (6 k., Св. Никола), доселили из Жупе, а тамо из Топлице.
  • Белобрковићи (10 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан). Старином су са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, а одатле у Жупу у село Лопаш, па отуда су дошли овамо.
  • Плетикапићи (3 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), пресељени од стариначког рода Радивојевић из Бошњана.
  • Милетићи (6 k., Св. Арханђео и Госпођиндан), доселили из Топлице.
  • Савковићи (10 k., Св. Илија и Св. Ћирик), доселили из крушевачког округа.
  • Маврићи (8 k., Св. Јован), пресељени из Глобара, а тамо су дошли из Топлице.
  • Ивановићи (7 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Жупе.

Демографија

У насељу Крвавица живи 679 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 773
1953. 980
1961. 926
1971. 941
1981. 941
1991. 898 883
2002. 862 890
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 856 99,30%
непознато
  
 6 0,69%
Крвавица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 17 20 19 20 21 23 23 24 23 22 24 24
Пореске главе* - 25 23 22 25 26 25 24 25 24 27 28
Арачке главе** 56 54 53 55 59 61 64 69 69 70 72 75
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 7
  
  
 11
75—79 14
  
  
 22
70—74 24
  
  
 30
65—69 28
  
  
 39
60—64 22
  
  
 21
55—59 18
  
  
 21
50—54 31
  
  
 34
45—49 36
  
  
 37
40—44 31
  
  
 20
35—39 21
  
  
 19
30—34 37
  
  
 30
25—29 23
  
  
 33
20—24 24
  
  
 26
15—19 20
  
  
 20
10—14 25
  
  
 23
5—9 34
  
  
 28
0—4 19
  
  
 32
Просек : 39,9 41,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 148 187 196 206 216 203 203
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 27 30 24 36 24 29 17 8 2 6 4,25
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 337 52 254 18 12 1
Женски 364 30 263 61 9 1
УКУПНО 701 82 517 79 21 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 238 175 0 1 57
Женски 197 175 0 0 9
УКУПНО 435 350 0 1 66
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 1 0 2
Женски 0 0 8 0 0
УКУПНО 0 1 9 0 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 1 2
УКУПНО 0 0 1 1 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 2
УКУПНО 0 0 0 2

Референце

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: Насеља: књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

Спољашње везе