Каоник

Каоник
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1460
Географске карактеристике
Координате43° 33′ 20″ С; 21° 29′ 23″ И / 43.5555° С; 21.489666° И / 43.5555; 21.489666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина201 m
Каоник на карти Србије
Каоник
Каоник
Каоник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37256
Позивни број037
Регистарска ознака

Каоник је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1460 становника (према попису из 1991. било је 1652 становника).

Прошлост

Око села су вођене борбе између Срба и Турака, октобра 1876. године током Првог српско-турског рата. На Каоник су нападали Черкези, у склопу турских трупа и спаљивали куће. Српски ровови су се налазили ниже села.[1]

У Каонику је 1896. године рођен Добривоје Милуновић,[2] потоњи "монах Калист", о чијем је подвижничком животу написана књига.[3]

Каоник је био 1901. године заједно са Ђунисом и Црквинама у склопу Ђуниске општине. Две године касније 1903. Црквине и Каоник се осамостаљују од Ђуниса, у нову Каоничку општину.[4]

Каоник је крајем 19. века село у Расинском срезу са школом. Школска зграда је 1881. године током рата била коришћена за смештај српских официра. Супружници Спасоје и Станија Спасојевић чине учитељски кадар 1892. године. Постојала је у њему 1896. године четвороразредна основна школа у којој раде два учитеља. Тада је школу похађало укупно 116 ученика.[5] Јулка Стојановић ту предаје до 1897. године. Тако је 1898. године прво и друго одељење држала Даринка Марковић, а треће и четврто учитељ Љубомир Игрошанац (и 1899). Подигнута је 1902. године нова школска зграда за једно одељење, са једним учитељским станом. Отишла је 1903. године из села учитељица Милица Глигоријевић, а дошла је на рад у месну школу 1903. године Јелисавета Тадић учитељица. Њу замењује 1907. године нова учитељица Драгиња Митровић. Отворена је 1912. године нова школска зграда у Каонику - Ђунису, у којој тада ради учитељица Персида Удовичић. Седиште школе за децу из оба села је тада у Ђунису. Учитељ Светислав Богдановић је примио дужност у јесен 1914. године у Каонику. За време Првог светског рата, 1916. године службу учитељску обавља Загорка Јовановић.[6]

Тридесетих година 20. века Каоник је веома богато и напредно место, на раскрсници главних саобраћајница.[7]

Демографија

У насељу Каоник живи 1212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.011
1953. 2.073
1961. 2.031
1971. 1.944
1981. 1.842
1991. 1.652 1.614
2002. 1.460 1.526
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
1.418 97,12%
Роми
  
34 2,32%
Румуни
  
1 0,06%
непознато
  
6 0,41%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ Иван Ивановић: "Упокојени Драинац", Београд 2017. године
  3. ^ Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 1911. године
  4. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901-1903. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  6. ^ "Београдске новине", Београд 1916. године
  7. ^ "Време", Београд 1931. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе