Каоник је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1460 становника (према попису из 1991. било је 1652 становника).
Прошлост
Око села су вођене борбе између Срба и Турака, октобра 1876. године током Првог српско-турског рата. На Каоник су нападали Черкези, у склопу турских трупа и спаљивали куће. Српски ровови су се налазили ниже села.[1]
У Каонику је 1896. године рођен Добривоје Милуновић,[2] потоњи "монах Калист", о чијем је подвижничком животу написана књига.[3]
Каоник је био 1901. године заједно са Ђунисом и Црквинама у склопу Ђуниске општине. Две године касније 1903. Црквине и Каоник се осамостаљују од Ђуниса, у нову Каоничку општину.[4]
Каоник је крајем 19. века село у Расинском срезу са школом. Школска зграда је 1881. године током рата била коришћена за смештај српских официра. Супружници Спасоје и Станија Спасојевић чине учитељски кадар 1892. године. Постојала је у њему 1896. године четвороразредна основна школа у којој раде два учитеља. Тада је школу похађало укупно 116 ученика.[5] Јулка Стојановић ту предаје до 1897. године. Тако је 1898. године прво и друго одељење држала Даринка Марковић, а треће и четврто учитељ Љубомир Игрошанац (и 1899). Подигнута је 1902. године нова школска зграда за једно одељење, са једним учитељским станом. Отишла је 1903. године из села учитељица Милица Глигоријевић, а дошла је на рад у месну школу 1903. године Јелисавета Тадић учитељица. Њу замењује 1907. године нова учитељица Драгиња Митровић. Отворена је 1912. године нова школска зграда у Каонику - Ђунису, у којој тада ради учитељица Персида Удовичић. Седиште школе за децу из оба села је тада у Ђунису. Учитељ Светислав Богдановић је примио дужност у јесен 1914. године у Каонику. За време Првог светског рата, 1916. године службу учитељску обавља Загорка Јовановић.[6]
Тридесетих година 20. века Каоник је веома богато и напредно место, на раскрсници главних саобраћајница.[7]
Демографија
У насељу Каоник живи 1212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[10]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
4 |
|
|
2 |
| 80+ |
23 |
|
|
36 |
| 75—79 |
33 |
|
|
47 |
| 70—74 |
48 |
|
|
65 |
| 65—69 |
41 |
|
|
56 |
| 60—64 |
46 |
|
|
46 |
| 55—59 |
47 |
|
|
45 |
| 50—54 |
66 |
|
|
56 |
| 45—49 |
56 |
|
|
59 |
| 40—44 |
39 |
|
|
30 |
| 35—39 |
39 |
|
|
34 |
| 30—34 |
45 |
|
|
41 |
| 25—29 |
45 |
|
|
45 |
| 20—24 |
36 |
|
|
47 |
| 15—19 |
40 |
|
|
37 |
| 10—14 |
33 |
|
|
36 |
| 5—9 |
31 |
|
|
35 |
| 0—4 |
35 |
|
|
36 |
| Просек : |
43,3 |
|
|
45,2 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
382
|
396
|
435
|
443
|
424
|
409
|
379
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
56
|
75
|
50
|
51
|
48
|
50
|
35
|
11
|
3
|
0
|
3,85
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
608
|
118
|
424
|
48
|
17
|
1
|
| Женски
|
646
|
78
|
429
|
119
|
19
|
1
|
| УКУПНО
|
1.254
|
196
|
853
|
167
|
36
|
2
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
340
|
193
|
0
|
3
|
82
|
| Женски
|
208
|
166
|
0
|
0
|
13
|
| УКУПНО
|
548
|
359
|
0
|
3
|
95
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
2
|
13
|
19
|
0
|
8
|
| Женски
|
1
|
0
|
12
|
2
|
1
|
| УКУПНО
|
3
|
13
|
31
|
2
|
9
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
5
|
1
|
4
|
| Женски
|
1
|
1
|
1
|
3
|
4
|
| УКУПНО
|
1
|
1
|
6
|
4
|
8
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
2
|
0
|
0
|
8
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
3
|
| УКУПНО
|
2
|
0
|
0
|
11
|
Референце
- ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
- ^ Иван Ивановић: "Упокојени Драинац", Београд 2017. године
- ^ Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 1911. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901-1903. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
- ^ "Београдске новине", Београд 1916. године
- ^ "Време", Београд 1931. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
