Јасика (Крушевац)

Уколико сте тражили врсту дрвета, погледајте чланак Јасика.
Јасика
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1784
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 03″ С; 21° 18′ 03″ И / 43.6175° С; 21.300833° И / 43.6175; 21.300833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина140 m
Јасика на карти Србије
Јасика
Јасика
Јасика на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37252
Позивни број037
Регистарска ознакаKŠ

Јасика је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 2040 становника (према попису из 1991. било је 2063 становника).

Историја

До Другог српског устанка Јасика се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Јасика улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У селу се налази мост који Јасику и околна места с леве стране Западне Мораве повезује с градским насељем. Изграђен је 1928. године, а порушен 15. априла 1999. током бомбардовања НАТО авијације.[2] Обновљен је и за саобраћај поново отворен 15. октобра наредне године.[3]

Демографија

У насељу Јасика живи 1662 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,4 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.282
1953. 1.367
1961. 1.540
1971. 1.702
1981. 1.993
1991. 2.063 2.025
2002. 2.040 2.108
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 2.006 98,33%
Роми
  
 17 0,83%
Црногорци
  
 4 0,19%
Македонци
  
 4 0,19%
Хрвати
  
 1 0,04%
Руси
  
 1 0,04%
Муслимани
  
 1 0,04%
Бугари
  
 1 0,04%
непознато
  
 3 0,14%
Јасика у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 65 64 64 62 59 77 74 77 87 100 106 102
Пореске главе* - 62 68 65 64 83 80 79 81 85 97 96
Арачке главе** 134 136 143 139 139 161 176 210 188 230 252 230
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 12
  
  
 26
75—79 29
  
  
 33
70—74 58
  
  
 60
65—69 60
  
  
 75
60—64 42
  
  
 55
55—59 52
  
  
 49
50—54 80
  
  
 89
45—49 100
  
  
 91
40—44 88
  
  
 80
35—39 53
  
  
 57
30—34 57
  
  
 61
25—29 73
  
  
 85
20—24 77
  
  
 66
15—19 69
  
  
 63
10—14 58
  
  
 39
5—9 60
  
  
 46
0—4 44
  
  
 51
Просек : 39,4 41,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 262 295 364 424 517 546 587
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 62 130 110 137 79 47 17 3 1 1 3,47
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 851 242 546 38 25 0
Женски 891 171 555 129 36 0
УКУПНО 1.742 413 1.101 167 61 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 400 27 0 0 195
Женски 282 22 0 1 108
УКУПНО 682 49 0 1 303
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 16 68 7 11
Женски 0 6 52 6 4
УКУПНО 8 22 120 13 15
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 6 17 11 14
Женски 7 4 10 25 33
УКУПНО 9 10 27 36 47
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 7 0 0 11
Женски 2 0 0 2
УКУПНО 9 0 0 13

Референце

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Civili i manastiri ponovo na meti agresora”. Глас јавности. 16. 4. 1999. Приступљено 20. 10. 2022. [мртва веза]
  3. ^ „Dvadeset godina od NATO bombardovanja mosta na Zapadnoj Moravi u Jasici”. Радио-телевизија Крушевац. 15. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

Спољашње везе