Кобза

Кобза (укр. кобза), такође се назива бандура (укр. бандура ) је украјински народни музички инструмент[1] из породице лаута (класификацијски број 321.321-5+6). Сродна је средњоевропској мандори. Међутим, термин кобза се такође примењује на низ других источноевропских инструмената који се разликују од украјинске кобзе.[2]

Конструкција

Украјинска кобза је традиционално жичани музички инструмент налик флаути, са телом исклесаним од једног блока дрвета. Постоје и инструменти са шиљастим склопом.[3] Кобза има врат средње дужине који може имати или не мора имати завезане прагове, који су обично били направљени од животињских црева. Била је једнострука (понекад и двострука), а жице су се свирале врховима прстију или повремено плектром провученим кроз прстен постављен на средњи прст.

Историја

Козак са кобзом, цртеж у акварелу, објављен 1847. г.

Израз кобза је турског порекла и повезан је са терминима кобиз и комуз, за које се сматра да су уведени у украјински језик у 13. веку досељавањем значајне групе турског народа из Абхазије који се настанио у области Полтаве. Обично га је свирао бард познат као кобзар (повремено у ранијим временима кобезник), који је рецитовао епску поезију зване дума на украјинском.[4]

Кобза је стекла широку популарност у 16. веку, са појавом Хетманата ( козачке државе). Од 17. века термин бандура се често користио као синоним за кобзу.

Украјински музичари који су у 18. веку нашли посао на разним немачким дворовима звали су се „pandoristen“.[5]

Термин кобза је такође коришћен као синоним у историјским изворима за бандуру у 19. и раном 20. веку у Украјини и чак се користио за гајде и повремено за хурди-гурди у источној Пољској, Белорусији и Волинској области у Украјини. Коначно, неоштећена „старовитска“ бандура (варијанта гусла, развијена око 1800. године) присвојила је назив бандуре, али се обично називала кобза, због историјског назива имена. Румунска кобза или кобза је другачија врста лауте.[2]

Модерна украјинска кобза

Тренутно постоје два различита приступа конструкцији кобза: аутентични, без гудала, коју заступају присталице за рекреацију аутентичне народне традиције, и модерни стилизовани инструменти засновани на модификованом дизајну домре. До данас није било покушаја да се реконструише ранија кобза из 18. века.

Инструменти се данас израђују у величинама прима (сопран), алт и тенор и контрабас

Види још

Референце

  1. ^ S. Lastovich-Chulivsky "Kobza-Bandura", 1989
  2. ^ а б Gregory F. Barz, Timothy J. Cooley (eds.) (1997), Shadows in the Field: New Perspectives for Fieldwork in Ethnomusicology, Oxford University Press, New York, p. 187
  3. ^ The Krakow Museum Narodowe Kobza
  4. ^ K.Cheremsky "Традіційне Співоцтво", (tr. "Traditional Singing") Kharkiv "Athos" 2008
  5. ^ The Moscow Weiss Lute Manuscript Архивирано фебруар 10, 2009 на сајту Wayback Machine

Литература

  • Diakowsky, M. - A Note on the History of the Bandura. The Annals of the Ukrainian Academy of Arts and Sciences in the U.S. - 4, 3-4 №1419, N.Y. 1958 - С.21-22
  • Diakowsky, M. J. - The Bandura. The Ukrainian Trend, 1958, №I, - С.18-36
  • Diakowsky, M. – Anyone can make a bandura – I did. The Ukrainian Trend, Volume 6
  • Haydamaka, L. – Kobza-bandura – National Ukrainian Musical Instrument. "Guitar Review" №33, Summer 1970 (С.13-18)
  • Mishalow, V. - A Brief Description of the Zinkiv Method of Bandura Playing. Bandura, 1982, №2/6, - С.23-26
  • Mishalow, V. - A Short History of the Bandura. East European Meetings in Ethnomusicology 1999, Romanian Society for Ethnomusicology, Volume 6, - С.69-86
  • Mizynec, V. - Folk Instruments of Ukraine. Bayda Books, Melbourne, Australia, 1987 - 48с.
  • Cherkaskyi, L. - Ukrainski narodni muzychni instrumenty. Tekhnika, Kyiv, Ukraine, 2003 - 262 pages. ISBN 966-575-111-5