Територија села Кијево налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине. Кроз село протиче Кијевачки поток.
У турском попису села из 1739/1741. Кијево се помиње као пусто село под називом Горње Кијево што јасно показује да је село постојало и раније. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци. У XVIII веку село је поново оживело па је већ у Кочиној крајини имало учесника.
На првом попису након завршетка Другог српског устанка1818. Кијево је имало 15. домаћинства са 40 харачких глава. После ослобођења Кијево је до 1874. заједно са Доброводицом и Жировницом чинио исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.
Кијевци су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 60 бораца. Спомен-црква је освећена у јуну 1939.[3]
Демографија
У насељу Кијево живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (43,7 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Кијеву. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Кијеву је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Као и друга села и Кијево је слало своје ђаку у Манастиру Грнчарица. Године 1891. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у Баточину. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је 19. августа1892. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради 1. септембраа1892. године.
Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. Такође у Кијеву постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.
Верске прилике
Црква Свете Тројице у Кијеву саграђена је и освештена на Ђурђевдан 6. маја1939. године. Идеју за подизање цркве дао је Архимандрат манастира Хиландар Рафаило Стевановић који је две године раније умро у Манастиру Жича. Приликом освешћења цркве у гробницу су спуштене кости погинулих српских ратника који су страдали у ратовима 1912 – 1918. године. Поред мештана који су прилозима помогли подизање цркве, свој допринос дала је и држава. За зидање је био задужен предузимач Јанићије Милошевић из Крагујевца. У част овог догађаја пооподне је уприличено народно весеље.[6]
Спорт
У Кијеву је постој фудбалски клуб Младост који се са прекидима такмичи у нижим лигама. Преко лета се традиционално организујовао турнир у малом фудбалу, али се последњих година престало са том традицијом.