Карта која приказује тренутну дистрибуцију кечуанских језика (пуна сива) и историјски опсег Империје Инка (засенчено)
Кечуа или кичуа (шп.quechua или quichua),[2][3][4] потиче од кечуанске речи кичва што значи „топла зона“, је домородачки језик који се говори у западним деловима Јужне Америке.[5] Заузима четврто место по броју говорника у Америци и сматра се најраспрострањенијим домородачким језиком на америчком континенту,[6] кога следе гварани и, на трећем месту, ајмара.[7][8] У Боливији, Колумбији, Еквадору и Перуу, домородачки језици који се говоре у тим земљама међу којима је и кечуа, признати су уставом као други званични језици после шпанског, и као званични на територијама где тај језик доминира. Говори га око 10,4 милиона људи од којих 9.600.000 као свој матерњи језик. Био је језик Инка. Према многим студијама, не ради се о једном језику, већ пре о породици језика, као што је на пример, кинески.
Историја
Кечуански је већ био проширен у широком распону централних Анда дуго пре ширења Царства Инка. Инке су биле један од многих народа у данашњем Перуу који су већ говорили неким обликом кечуанског. У региону Куска, кечуански је био под утицајем суседних језика, попут ајмарског, због чега се развио на особен начин. На сличан начин развили су се различити дијалекти на различитим подручјима, под утицајем локалних језика. За време владавине царства Инка кечуански је наметнут као службени језик.
Након шпанског освајања Перуа у 16. веку, аутохтони народи су наставили да широко користе кечуански као „свакодневни језик“. Званично га је признала шпанска администрација, а многи Шпанци су га научили ради комуникације са локалним народима.[9] Свештенство католичке цркве усвојило је кечуански као језик евангелизације. Најстарије писане записе о овом језику оставио је мисионар Доминго де Санто Томас, који је стигао у Перу 1538. године и научио језик до 1540. Он је објавио своју Grammatica o arte de la lengua general de los indios de los reynos del Perú (Граматика или уметност општег језика Индијанаца из Краљевина Перуа) 1560.[10][11] С обзиром на то да су га користили католички мисионари, опсег кечуанског се наставио ширити у неким областима.
Крајем 18. века, колонијални званичници окончали су административну и верску употребу кечуанског. Забранили су га за јавну употребу у Перуу након побуне аутохтоних народа Тупка Амаруа II.[6] Круна је забранила „лојалне“ прокатоличке текстове у кечуанском, попут Гаркиласа де ла Вегових Реалних коментара.[12]
Упркос кратком оживљавању језика одмах након што су латиноамеричке нације стекле независност у 19. веку, престиж кечуанског се нагло смањио. Постепено је његова употреба опадала тако да су га углавном говорили староседеоци у изолованијим и конзервативнијим руралним подручјима. Ипак, у 21. веку говорници кечуанског језика броје 8 до 10 милиона људи широм Јужне Америке,[6] што је највећа популација говорника било ког аутохтоног језик.
Тренутно, постоје различите иницијативе које промовишу кечуански на Андима и широм света: многи универзитети нуде часове кечуанског, комуналне организације као што је Елва Ембијин Кечуански колектив из Њујорка, промовише језик, и владе обучавају преводиоце за кечуански за службу у здравству, правосуђу и бирократским установама.[17]
Референце
^Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Quechuan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^Torero, Alfredo (1983). „La familia lingûística quechua”. América Latina en sus lenguas indígenas. Caracas: Monte Ávila. ISBN92-3-301926-8.
^Torero, Alfredo (1974). El quechua y la historia social andina. Lima: Universidad Ricardo Palma, Dirección Universitaria de Investigación. ISBN978-603-45-0210-9.
^Aybar cited by Hart, Stephen M. A Companion to Latin American Literature, p. 6.
Rolph, Karen Sue. Ecologically Meaningful Toponyms: Linking a lexical domain to production ecology in the Peruvian Andes. Doctoral Dissertation, Stanford University, 2007.
Adelaar, Willem (8. 10. 2007). The Languages of the Andes. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-36831-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза). With the collaboration of P.C. Muysken. Cambridge language survey. Cambridge University Press, 2007,
Cerrón-Palomino, Rodolfo. Lingüística Quechua, Centro de Estudios Rurales Andinos 'Bartolomé de las Casas', 2nd ed. 2003
Cusihuamán, Antonio, Cusihuamán, Antonio G. (2001). Diccionario Quechua Cuzco-Collao. ISBN9972-691-36-5., Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001,
Cusihuamán, Antonio, Gramática Quechua Cuzco-Collao. ISBN9972-691-37-3., Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001,
Rodríguez Champi, Albino (2006). „Quechua de Cusco”. Ilustraciones fonéticas de lenguas amerindias., ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma. Lengamer.org
Floyd, Rick. The Structure of Evidential Categories in Wanka Quechua. Dallas, TX: Summer Institute of Linguistics, 1999. Print.
Hintz, Diane. "The evidential system in Sihuas Quechua: personal vs. shared knowledge" The Nature of Evidentiality Conference, The Netherlands, 14–16 June 2012. SIL International. Internet. 13 April 2014.
Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic, 1988. Print.
Weber, David. "Information Perspective, Profile, and Patterns in Quechua." Evidentiality: The Linguistic Coding of Epistemology. Ed. Wallace L. Chafe and Johanna Nichols. Norwood, NJ: Ablex Pub, 1986. 137–55. Print.
Adelaar, Willem F. H. (1977). Tarma Quechua: Grammar, Texts, Dictionary. Lisse: Peter de Ridder Press..
Bills, Garland D., Bernardo Vallejo C., and Rudolph C. Troike (1969). An Introduction to Spoken Bolivian Quechua. Institute of Latin American Studies. ISBN0-292-70019-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Special publication of the Institute of Latin American Studies, the University of Texas at Austin. Austin: Published for the Institute of Latin American Studies by the University of Texas Press, 1969.
Coronel-Molina, Serafín M. Quechua Phrasebook. 2002 Lonely Planet ISBN1-86450-381-5
Jake, Janice L. Grammatical Relations in Imbabura Quechua. ISBN0-8240-5475-X.. Outstanding dissertations in linguistics. New York: Garland Pub, 1985.
King, Kendall A (2001). Language Revitalization Processes and Prospects: Quichua in the Ecuadorian Andes. Multilingual Matters Limited. ISBN1-85359-495-4.. Bilingual education and bilingualism, 24. Clevedon, UK: Multilingual Matters LTD, 2001.
King, Kendall A., and Nancy H. Hornberger. Quechua Sociolinguistics. Berlin: Mouton de Gruyter, 2004.
Lara, Jesús, Maria A. Proser, and James Scully. Quechua Peoples Poetry. Willimantic, Conn: Curbstone Press. 1976. ISBN0-915306-09-3.
Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken (31. 5. 1988). Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Springer. ISBN1-55608-050-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза). Studies in natural language and linguistic theory, [v. 11]. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic Publishers, 1988.
Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. (1982). Relative Clauses in Cuzco Quechua: Interactions between Core and Periphery. Bloomington, Ind: Indiana University Linguistics Club.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Muysken, Pieter. (1977). Syntactic Developments in the Verb Phrase of Ecuadorian Quechua. Lisse: Peter de Ridder Press. ISBN90-316-0151-9.
Nuckolls, Janis B. Sounds Like Life: Sound-Symbolic Grammar, Performance, and Cognition in Pastaza Quechua. Oxford studies in anthropological linguistics, 2. New York: Oxford University Press, 1996. ISBN
Parker, Gary John. Ayacucho Quechua Grammar and Dictionary. Janua linguarum. Series practica, 82. The Hague: Mouton, 1969.
Plaza Martínez, Pedro. Quechua. . Mily Crevels and Pieter Muysken (ур.). Lenguas de Bolivia. ISBN978-99954-1-236-4., vol. I, 215–284. La Paz: Plural editores, 2009. (in Spanish)
Sánchez, Liliana. Quechua-Spanish Bilingualism: Interference and Convergence in Functional Categories. Language acquisition & language disorders, v. 35. Amsterdam: J. Benjamins Pub, 2003. ISBN1-58811-471-6
Parker, G. J. (1969). Ayacucho Quechua grammar and dictionary. (Janua linguarum: Series practica, 82). The Hague: Mouton.
Cachique Amasifuén, S. F. (2007). Diccionario Kichwa-Castellano / Castellano- Kichwa. Tarapoto, San Martín: Aquinos.
Cerrón-Palomino, R. (1994). Quechua sureño, diccionario unificado quechua- castellano, castellano-quechua. Lima: Biblioteca Nacional del Perú.
Cusihuamán G., A. (1976). Diccionario quechua: Cuzco-Collao. Lima: Ministerio de Educación.
Shimelman, A. (2012-2014). Southern Yauyos Quechua Lexicon. Lima: PUCP.
Stark, L. R.; Muysken, P. C. (1977). Diccionario español-quichua, quichua español. (Publicaciones de los Museos del Banco Central del Ecuador, 1). Quito: Guayaquil.
Tödter, Ch.; Zahn, Ch.; Waters, W.; Wise, M. R. (2002). Shimikunata asirtachik killka inka-kastellanu (Diccionario inga-castellano) (Serie lingüística Peruana, 52). Lima: Summer Institute of Linguistics.
Weber, D. J.; Ballena D., M.; Cayco Z., F.; Cayco V., T. (1998). Quechua de Huánuco: Diccionario del quechua del Huallaga con índices castellano e ingles (Serie Lingüística Peruana, 48). Lima: Summer Institute of Linguistics.
Weber, N. L.; Park, M.; Cenepo S., V. (1976). Diccionario quechua: San Martín. Lima: Ministerio de Educación.
Adelaar, Willem F. H. (1994). La procedencia dialectal del manuscrito de Huarochirí sobre la base de sus características lingüísticas. Revista Andina No.1 Julio '94
Adelaar, W. F.H. 2012. Languages of the Middle Andes in areal-typological perspective: Emphasis on Quechuan and Aymaran. In: L. R. Campbell & V. M. Grondona, eds. The Indigenous Languages of South America: A Comprehensive Guide.
Lakämper, Renate, Dieter Wunderlich. 1998. Person marking in Quechua: a constraint-based minimalist analysis. Lingua 105: pp. 113–48.
Mannheim, Bruce. 1991a. Southern Peruvian Quechua Consonant Lenition. In: Mary Ritchie Key (ed.), Language change in South American Indian languages. University of Pennsylvania Press.
Mannheim, Bruce. 1991b. The Language of the Inka since the European invasion. University of Texas Press
Rivero, Álvaro Ezcurra, Raúl Bendezú-Araujo. 2017. Gramáticas y vocabularios coloniales del quechua y del aimara (1560-1619). In: Literaturas orales y primeros textos coloniales. [1]
Saenz, S. Dedenbach-Salazar. 1990. Quechua Sprachmaterialen. In: Meyers, A., M. Volland. Beiträge zur Kulturgeschichte des westlichen Südamerika. Forschungsberichte des Landes Nordrhein-Westfalen
Salomon, Frank and George L. Urioste. 1991. The Huarochirí manuscript : a testament of ancient and colonial Andean religion. Austin: University of Texas Press, 1991.
Suarez, J. A. 1977. Classical languages. In: Sebeok, Thomas (ed.) Native Languages of the Americas, vol. 2. Springer Science.
Taylor, G. P. 1976. Introducción a la lengua general (quechua). Institut Francais d'Etudes Andines. Lluvia Editores.
Taylor, G. P. 1987. Ritos y tradiciones de Huarochirí. Manuscrito quechua de comienzos del siglo XVII. Versión paleográfica, interpretación fonológica y traducción al castellano. IEP, IFEA.
Taylor, G. P. 2001. Waruchiri ñiŝqap ñawpa machunkunap kawsaŝqan. IFEA
Taylor, Gerald (2009). Choque Amaru y otros cuentos. Lectura bilingüe Quechua Colonial - Castellano. ISBN978-9972-9470-6-3.