Холандија или како се још називала — Низоземска, представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуције у XVI је био како буржоаски тако и верски и национални. Том револуцијом је настала прва република која је имала већу територију, и федералистичко уређење које је носило обележја конфедерализма. Овакво уређење трајаће до почетка XIX века, када ће Холандија постати монархија (мада ће ка томе постојати тежње у дужем периоду) са провинцијама као административним регионима, а не федералним јединицама.
Узрок револуције лежи у намерама шпанскогкраљаФилипа II да укине аутономију провинција, да наметне нове порезе и да искорени протестантизам (католички фанатизам Филипа II врло је познат). Треба напоменути да је отац Филип II, Карло V (који је наслеђем и добио Низоземску) поштујући аутономију Низоземске остварио успешну симбиозу домицилних и шпанских интереса: низоземски трговци добили су огроман простор за трговину, а Шпанија велике пореске приходе.
За разумевање тежње ка друкчијим облицима уређења од унитарног, као и саме револуције, неопходно је знати обележја ових простора. Низоземска (некада заједнички назив за данашње земље Бенелукса) је простор где је економски примат припадао грађанству и трговини. Богати трговачко-занатски градови бавили су се трговином широм тада познатог света, имајући притом огромну флоту. Градови су сачињавали провинције, које су имале засебне сталешке скупштине. Свесне социјално-економске блискости 17 провинција Низоземске основале су заједничку скупштину државних сталежа, где су разматрана питања општег значаја. Одлуке су се доносиле једногласно, а једнакост у овом погледу била је битна услед хетерогеног верско-језичког састава. На северу је преовлађивало германско становништво и протестантизам, а на југу романско становништво и католицизам.
На челу извршне власти овог периода био је статхалтер, кога је као свог намесника именовао шпански краљ. Ова институција је била практично једино што је Низоземску овог периода одвајало од чисте конфедерације. У погледу суверености провинција, надлежности заједничког тела и непостојања јурисдикције заједничког органа ово је конфедерација. Заједнички статхалтер је у извесној мери, како институционалним положајем, тако и личним ауторитетом успостављао чвршће јединство али без принуде нема државе.
Сукоб са шпанским краљем избија 1558. године. Филип II од Шпаније, потпуно занемарујући претходно наведене специфичности, уводи инквизицију и преко војводе од Албе, свог новог статхалтера, настоји да уведе апсолутизам. Велики број људи бива убијен а њихова имовина конфискована. Револтирано становништво формира одреде (гезе) и временом успева да савлада шпанске снаге. Коначно ће Низоземска, односно Холандија, добити међународно признање 1648. године, истовремено када и Швајцарска.
У току ове борбе десили су се догађаји који су одредили данашњи изглед ових простора. Од великог значаја је био излазак из Низоземске јужних, католичких провинција, које су остале под шпанском круном. Оне су 1579. г. формирале унију која се неформално назива и Араска унија и која је основ данашње Белгије. Овде се показало да федералистички дух у Низоземској није био јак као у Швајцарској. На тај начин су отклоњене верске и национално-језичке препреке за чвршћи федерализам северних покрајина. Исте те 1579. године формирана је од седам северних провинција Утрехтска унија. Чињеница да су се границе старих провинција мењале говори о извесној спремности на компромис и одрицања.
Овако формирана федерација провинција ће две године касније прогласити и коначну независност у Хагу. Што се назива тиче, првобитно употребљавани назив Уједињене провинције временом ће бити замењен називом Низоземска република, према највећој и најбогатијој провинцији Холандији.
Организација власти је у великој мери остала традиционална. Провинције су задржале висок степен унутрашње аутономије и сопствене сталешке скупштине, у које више није улазило свештенство што је одраз буржаског карактера револуције и секуларизације односа у држави. Заједничка скупштина државних сталежа сада је заседала у Хагу (Staten Generael). Овлашћења ове нове скупштине била су далеко већа у погледу унутрашње и спољашње политике. Иако су провинције и даље имале по један глас независно од броја делегата, једногласност више није била неопходна за сва, већ само најважнија питања.
Као одраз новог и чвршћег повезивања уведен је и државни савет (Raad van Staate) од дванаест чланова, које је именовала скупштина државних сталежа на предлог провинција. При састављању савета се обраћала пажња како на заступљеност свих провинција, тако и на значај и величину одређених.
Статхалтер је постао изборни орган скупштине. Управо ће ова институција имати пресудну улогу у враћању монархије у Холандију. Ова позиција ће временом постати наследна у породици Орање-Насау, која је својим богатством и огромним револуционарним заслугама стекла примат и популарност у Холандији.
Даље јачање духа заједништва, уз углед и традицију породице Орање-Насау довешће до враћања монархије и унитаризма. Некадашњи федерални елементи огледају се у децентрализацији и поштовању имена и релативне аутономије старих провинција.
Праисторија (пре 800. п. н. е.)
Историјске промене пејзажа
Преисторија подручја које је сада Холандија је у великој мери обликована његовом стално мењајућом, ниско-лежећом географијом.
Најраније брупе ловаца-сакупљача (пре 5000. п. н. е.)
Област која је сад обухваћена Холандијом је била насељена раним људима од пре око 37.000 година, о чему сведоче кремена оруђа откривена на локацији Вурден 2010. године.[1] Године 2009, фрагмент 40.000 година старе неандерталске лобање је нађен у песку ископаном са дна Северног мора у близини обале Зеланда.[2]
Током задњег леденог доба, Холандија је имала климу тундре са ретком вегетацијом и становници су преживели као ловаци-сакупљачи. Након леденог доба, разне палеолитске групе су насељавале ову област. Познато је да је око 8000. п. н. е. мезолитско племе боравило у близини Бургумер Мара (Фрисланд). Једна друга група која живела на другим местима је направила кануе. Најстарији откривени кану на свету је Пески кану.[3][4] Према C14 датирању он је направљен између 8200. п. н. е. и 7600. п. н. е.[4] Овај кану је изложен у Дрентс музеју и Асену.
Blom, J. C. H. and E. Lamberts, eds (2006). History of the Low Countries.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) 504 pp. excerpt and text search; also
van der Burg, Martijn. "Transforming the Dutch Republic into the Kingdom of Holland: the Netherlands between Republicanism and Monarchy (1795—1815)," European Review of History (2010) 17#2, pp. 151–70 online
Geyl, Pieter (1958). The Revolt of the Netherlands (1555–1609). Barnes & Noble.
Van Hoesel, Roger, and Rajneesh Narula (1999). Multinational Enterprises from the Netherlands.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)online edition
Kossmann-Putto, J. A. and E. H. Kossmann. The Low Countries: History of the Northern and Southern Netherlands (1987)
Milward, Alan S. and S. B. Saul. The Economic Development of Continental Europe 1780-1870 (2nd ed. 1979), 552 pp.
Milward, Alan S. and S. B. Saul. The Development of the Economies of Continental Europe: 1850-1914 (1977) pp. 142–214
Moore, Bob, and Henk Van Nierop. Twentieth-Century Mass Society in Britain and the Netherlands.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Berg 2006)
van Oostrom, Frits, and Hubert Slings (2007). A Key to Dutch History.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Van Tuyll Van Serooskerken, Hubert P. The Netherlands and World War I: Espionage, Diplomacy and Survival. (Brill 2001)
Vries, Jan de; A. van der Woude (1997). The First Modern Economy. Success, Failure, and Perseverance of the Dutch Economy, 1500–1815. Cambridge University Press.
Vries, Jan de. "Benelux, 1920–1970," in C. M. Cipolla, ed. The Fontana Economic History of Europe: Contemporary Economics Part One (1976) pp. 1–71
van Zanden, J. L. The Economic History of The Netherlands 1914–1995: A Small Open Economy in the 'Long' Twentieth Century (Routledge, 1997) excerpt and text search
Wielenga, Friso (2015). A History of the Netherlands: From the Sixteenth Century to the Present Day. 344 pp
Burke, Gerald L (1960). The making of Dutch towns: A study in urban development from the 10th–17th centuries.
Lambert, Audrey M (1985). The Making of the Dutch Landscape: An Historical Geography of the Netherlands.; focus on the history of land reclamation
Meijer, Henk (1985). Compact geography of The Netherlands.
Riley, R. C., and G. J. Ashworth (1975). Benelux: An Economic Geography of Belgium, the Netherlands, and Luxembourg.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)