Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“
Борци батаљона „Ђуро Ђаковић“ у Шпанији. На челу батаљона стоји Марко Орешковић.
Постојање	децембар 1936 — 5. октобар 1938.
Део	Интернационалних бригада
Ангажовање	Битка за Мадрид Битка на Харами Битка код Брунете Арагонски фронт Битка на Ебру
Команданти
Командант	Коста Нађ Пеко Дапчевић

Интернационални батаљон „Ђуро Ђаковић“ (шп. Batallón Đuro Đaković) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена од југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.

Добио је име по југословенском борцу за радничка права и жртви Шестојануарске диктатуре 1929. године, Ђури Ђаковићу.

Батаљон „Деда Благоев“ био је спојен са батаљоном „Ђуро Ђаковић“ приликом организације бригада.^[1] Од 1664 југословенска добровољца у Шпанији, њих 543 борило се у батаљонима „Ђаковић“, „Димитров“ и „Масарик“.

Батаљон је током рата био у саставу различитих јединица:^[2]

• независан (10. април – 28. април 1937)
• 150. интернационална бригада (28. април – 4. август 1937)
• 45. интернационална дивизија (4. август – 19. октобар 1937)
• Резервна група 45. дивизије (19. октобар 1937 – 13. фебруар 1938)
• 129. интернационална бригада (13. фебруар – 5. октобар 1938)

Батаљон је формиран децембра 1936. године. У батаљону су се борили и неки Шпанци, попут Луиса Алвареза Јустеа, песника герилаца, који је у бици код Брунете био заменик комесара.^[3]

Батаљон је учествовао у одбрани Мадрида, у биткама на Харами и Брунети, где је претрпео тешке губитке. После тога је, у саставу 15. интернационалне бригаде водио борбе на Арагонском фронту, а половина његових бораца изгинула је у Сарагошкој офанзиви. Након реорганизације бригада, батаљон је дошао у састав 129. интернационалне бригаде и претрпео губитке у Арагонској офанзиви. Битка на Ебру била је последњи већи оружани сукоб у којем су учествовали борци батаљона, који се затим повукао на арагонску обалу, где су његови борци демобилисани у септембру 1938. године. Упркос томе, већина њих морала је да се бори током Каталонске офанзиве и да пређе француску границу.

Многи борци батаљона су по преласку у Француску били затворени у логоре, али је већина њих била ослобођена од стране Комунистичке партије Југославије и до 1941. године пребачена у окупирану Југославију. Борци су се тамо прикључили Народноослободилачкој војсци Југославије и борили се за ослобођење од фашизма.^[4]

Неки од познатијих бораца батаљона „Ђуро Ђаковић“ били су:

• Crusells, Magí (2002). Las Brigadas Internacionales en la pantalla. Univ de Castilla La Mancha. стр. 109—. ISBN 978-84-8427-149-9. 
• Bradley, Ken (1994). International Brigades in Spain 1936-39. Osprey Publishing. ISBN 9781855323674.