Зураб Константинович Церетели (рус.Зура́б Константи́нович Церете́ли, груз.ზურაბ წერეთელი; Тбилиси, 4. јануар1934) руски је уметник, вајар и академик.
Стекао је звања Народног уметника СССР1980. године и Народног уметника Руске Федерације 1994. године. Председник је Руске академије уметности од 1997. године и почасни члан Руске академије образовања.
Биографија
Зураб Церетели се родио у Тбилисију у грузијској породици. Његов отац Константин Георгијевич (1903—2002) је у Грузији познат као инжењер грађевине. Његова мајка Тамара Семјоновна Нижарадзе (1910—1991), из племићког рода Нижарадзе. На младог Церетелија велики утицај је извршио његов ујак, сликар Георгиј Нижарадзе. У његовом дому где је као дечак проводио значајни део свог времена, врло често су боравили познати грузински уметници Давид Какабадзе, Серго Кобуладзе, Уча Джапаридзе и многи други. Они су били његови први учитељи.
Завршио је Тбилиску академију уметности. Потом је радио у Институту историје, археологије и етнографије Академије наука Грузије.
Зураб Церетели је председник Руске академије наука, директор Московског музеја савремене уметности, директор Галерије уметности Церетели. Амбасадор добре воље УНЕСКО (1996). Носи и звања Заслужног уметника Грузије, Народног уметника СССР. Он је пуноправни члан Академије наука Грузије, дописни члан Краљевске шпанске академије наука Сан Фернандо (1998), дописни члан Француске академије лепих уметности (2002), активни члан Европске академије наука и уметности (2009) а био је и пуноправни члан Руске академије наука СССР (1992) и пуноправни члан Академије наука СССР (1988). Добитник је Лењинске награде (1976) и Државне награде СССР (1970, 1982).
Церетели је 2010. године добио звање витеза уз орден Легије части. Исте године Национално друштво за уметност САД му је доделило златну Медаљу части чиме је постао први руски уметник који је добио ту награду.[2].
Ожењен је кнегињом Инесом Александровном Андроникашвили. Имају једну ћерку Елену и три унука, Василија, Зураба и Викторију.
1990. — Споменик „Добро побеђује зло“ израђеног из делова ракета уништених у процесу разоружавања. (Њујорк, САД)
1994. — Ауторска копија скулптурне композиције „Рођење новог човека“ из Севиље за колекцију УНЕСКО. (Париз, Француска)
1995. — 1996. - Скулптурна композиција „Трагедија народа“ у бронзи висине 8 м. (Москва, Русија)
1995. — Меморијални комплекс посвећен 50. годишњици победе СССР у Другом светском рату. Уметничко решење Централног музеја, декорација храма Георгија Победоносца, обелиск Победе у бронзи висине 141,8 м. (Москва, Русија)
1995. — Монументална композиција „Рођење новог човека“ као први део пројекта „Како је Европа нашла Америку“ посвећена 500. годишњици историјске пловидбе Кристифора Колумба ка обалама америчког континента у бронзи, бакру и челику висине 45 м. (Севиља, Шпанија)
1995. — 1997. - Пет крства и 16 бронзаних врата, израђених у пластици високог рељефа за комплекс Храма Христа Спаситеља. (Москва, Русија)
1996. — Скулптурна композиција „Дрво бајки“ за Московски зоолошки врт у бронзи висине 16 m. (Москва, Русија)
1996. — Споменик „Победа“ у бронзи висине 25 м. (Марбеља, Шпанија)
1996. — Скулптурна композиција над главним улатом у дечју територију за игру Московског зоолошког врта. (Москва, Русија)
1996. — 2000. - Главни уметник обнове Храма Христа Спаситеља. (Москва, Русија)
1997. — Решење за Мањежни трг, ентеријер тржног центра „Охотни рјад“, мозаично дно реке Неглинке, фонтане и скуплтуре, канделабри. (Москва, Русија)
1997. — Споменик посвећен 300. годишњици Руске флоте или императору Петру Великом у бронзи висине 96 м. (Москва, Русија)
1998. — Скулптурни портрет мајке Терезе у бронзи висине 1,4 м. (Москва, Русија)
2000. — Скулптурни портрети првих водитеља Руске Духовне Мисије у Јерусалиму архимандрита Порфирија, Антонина и Леонида у част 2000. годишњице Хришћанства. (Јерусалим, Израел)
2000. — Биста Јурија Гагарина на тргу названом у његову част у Монтевидеу. (Монтевидео, Уругвај)
2000. — Скулптурни портрет принцезе Дајане у бронзи висине 3 м за Галерију уметности Церетели. (Москва, Русија)
2001. — 2003. - Галерија 30 рељефних скуплтурних портрета познатих личности из културе Русије. (Москва, Русија)
2005. — Споменик првом председнику Чеченске републике Ахмаду Кадирову у бронз висине 3,4 м. (Грозни, Русија)
2005. — Биста „А. С. Пушкин“ у бронзи висине 0,8 м. (Москва, Русија)
2005. — Споменик Чарлију Чаплину у бронзи висине 3 м. (Москва, Русија)
2005. — Пројекат споменика за град Токио „Мир планети“. (Токио, Јапан)
2006. — Споменик Иринарху Затворнику, монаху који је благословио Кузму Мињина и књаза Пожарског да поведу народни устанак за ослобођење Москве у Време невоља 1612. године у бронзи висине 3,2 м. (Борисоглебск, Русија)
2006. — Споменик посвећен борби против међународног тероризма у бронзи, хрому, никлу и титанијуму висине 30 м. (Бајон, САД)
2006. — Споменик императору Петру Великом у бронзи висине 12,6 м. (Санкт Петербург, Русија)
2006. — Споменик папи Јовану Павлу II. (Плоермел, Француска)
2007. — Споменик премијеру Јапана Итиру Хатојами који је 1956. године потписао заједничку декларацију о поновном успостављању дипломатских односа између Јапана и СССР. (Токио, Јапан)
2007. — Биста Серђу Виере де Мелу, комесару УН за људска права, који је погинуо при вршењу службених дужности у бронзи висине 0,8 м. (Женева, Швајцарска)
2007. — Скулптурна композиција „Ипатјевска ноћ“ посвећена трагичној погибији породице последњег руског цара Николаја Другог. кульптурная композиция «Ипатьевская Ночь», посвященная трагической гибели семьи последнего Российского императора Николая Второго. Бронза. (Москва, Русија)
2007. — Плоча у емајлу и решење ентеријера станице метроа „Трубнаја“. (Москва, Русија)
Споменик је подигнут 1997. године по наруџбини Владе Москве на вештачком острву насутом на ушћу реке Москве и Обводног канала. Укупна висина споменика износи 98 метара. Члан Јавне коморе Русије, Марат Гелман, је тврдио да је Церетели ову висину издејствовао преваром те да је највиша дозвољена висина споменика 17 метара.[5] Постоје мишљења да је споменик прерађен и измењен споменик Колумба, коју је Церетели неуспешно покушавао да прода САД, Шпанији и државама Латинске Америке током 1991. и 1992. године поводом 500 година од открића Америке.[6][7] У октобру 2010. године в. д. градоначелника Москве Владимир Ресин је предложио да се споменик пресели на неко друго место.[8][9][10][11].
Под руководством Церетелија обновљен је Храм Христа Спаситеља у Москви који је претходно изграђен 1883. а срушен за време Стаљина1931. године. Главне замерке се односе на коришћење неоригиналних материјала па је тако фасада уместо белог камена израђена у мермеру, некадашње позлаћене куполе су направљене од титанијум нитрида, рељефи су урађени од бронзе уместо мермера а медаљони на фасади су урађени од полимера. Испод храма је направљена подземна гаража.[18][19].
Остали радови
Остали најпознатији радови Зураба Церетелија су:
Споменик „Пријатељство заувек“ посвећен 200-годишњици (1783 — 1983) потписивања Георгијевског трактата којим је Грузија присаједињена Русији. Налази се на Тишинском тргу у Москви. Аутор архитектонског дела пројекта је Андреј Вознесенски.
Споменик „Добро побеђује зло“ који се налази испред седишта УН у Њујорку.
Скулптуре „Рођење новог човека“ у Паризу и Севиљи.
Он је аутор бројних монументалних декоративних дела попут мозаика, витража, паноа и сл. од чега су најпознатији они у одмаралишту у Пицундеу (1967), у одмаралишту „ВЦСПС“ у Адлеру поред Сочија (1973), у хотелском комплексу „Јалта-Интурист“ у Јалти (1978) и у хотелском комплексу Измаилово у Москви (1980).
Учествовао је у изградњи монументалних пројеката у Москви са краја 20. века попут реконструкције Мањежног трга и изградње споменика и меморијалног комплекса на Поклоној гори.
У САД је 11. септембра 2006. отворен споменик „Суза туге“ рад Зураба Церетелија — споменик народа Русије америчком народу у знак сећања на жртве напада 11. септембра 2001. Налази се на другој обали реке Хадсон од оне где су извршени напади. Споменик је висок 30 метара и тежи 175 тона.[20]
Планирао је постављање споменика Исусу Христу висине 100 метара на северу Русије, на Соловецким острвима[21], што је довело до приговора управе музеја-резервата у ком се налазе острва.[22]
У Баден-Бадену је постављен зец од бакра висине преко три метра што је 30 пута увећана копија Фабержеовог сребрног зеца[23].
Московски музеј савремене уметности
Зураб Церетели је оснивач Московског музеја савремене уметности. Музеју припадају три зграде на адресама Петровка 25, Ермоалевски переулок 17 и Тверски булевар 3.[24] У октобру 2010 је објављен план за проширење на још један објекат у приватном власништву Церетелија у улици Волов переулок. На тој адреси се налази породична кућа Платона Зубова, унука командира Александра Суворова. Сазидана је 1846. од дрвета и представља једно од неколико сачуваних историјских здања у Пресненском рејону. Кућа је за потребе музеја дозидана али без потребних дозвола.[25]
Награде
Херој социјалистичког рада са орденом Лењина и златном медаљом „Срп и Чекић“ (11. новембра 1990) — за велики лични допринос развоју совјетске ликовне уметности и плодотворну јавну делатност[26]
Орден „За заслуге пред Отаџбином“ I степена (26. јула 2010) — за изузетан допринос равоју ликовне уметности и вишегогодишње креативно стваралаштво[27]
Орден „За заслуге пред Отаџбином“ II степена (4. јануара 2006) — за изузетан допринос равоју ликовне уметности[28]
Орден „За заслуге пред Отаџбином“ III степена (29. априла 1996) — за његов велики лични допринос радовима на споменику Победи у Москви[29]
Државна награда Руске Федерације у области литературе и уметности (21. јуна 1996) — за спомен-комплекс „Споменик Победи у Великом отаџбинском рату 1941-1945“ у Москви[33][32]
Лењинска награда (1976) — за уметничко решење дечје зоне одмаралишта у Адлеру (1973)[32]
Државна награда СССР (1970) — за мозаике Лењинског меморијала у Уљановску (1969) и у Дворцу Профсојуза Тбилиси (1969—1970)[32]
Државна награда СССР (1982) — за учешће у изградњи хотелског комплекса „Измаилово“ (1980)[32]
Значка „За заслуге пред Москвом“ (30. децембра 2003) — за велики лични допринос развоју ликовне уметности, вишегодишњу плодотворну делатност у интересима града и Московљана[36]
Орден Ахмата Кадирова (2005) — за лични допринос овековечивању сећана на првог председника Чеченије, хероја Русије Ахмат-Хаџи Кадирова, делатност која промовише мир, пријатељство и сарадњу међу народима[37]
^«Общая высота памятника 94 метра, это, конечно, что бы сейчас ни говорили, явный Колумб с головой Петра. Вряд ли Петр Первый ездил на каравелле в доспехах XV—XVI века со свитком в руке.» Русская служба новостейАрхивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2014)
^Указ Президента Республики Казахстан от 11 декабря 1998 года № 4161 «О награждении Памятной медалью в честь презентации столицы Республики Казахстан „Астана“ группы работников».
