Заветници

Српска странка Заветници
СкраћеницаССЗ
ПредседникМилица Ђурђевић Стаменковски
ПотпредседникСтрахиња Ерац
Шеф посланичке групеМилица Ђурђевић Стаменковски
Основана15. фебруар 2012. (2012-02-15)
Легализована14. август 2019. (2019-08-14)
СедиштеТеразије 38, Београд
Идеологија
Политичка позицијакрајња десница
Религијаправославље
Крсна славаСв. Јован Владимир
Боје  плава
Народна скупштина
0 / 250
Скупштина АП Војводине
0 / 120
Скупштина града Београда
0 / 110
Веб-сајт
zavetnici.rs

Српска странка Заветници (скраћено ССЗ), позната као Заветници, је политичка странка у Србији. Председница странке је Милица Ђурђевић Стаменковски. Назив носи по косовском завету.

Заступа суверенистичке ставове према Косову и Метохији и подржава уједињење Србије и Републике Српске. Такође је друштвено-конзервативна и подржава промену имиграционог система Србије. Евроскептична и анти-НАТО странка, залаже се за успостављање ближих односа са Русијом и Кином. Од октобра 2023. део је коалиције Национално окупљање.

По сопственим тврдњама, странка је била опозиционе оријентације актуелној власти СНС, али после избора одржаних 2023. године, при формирању Владе у 2024. години, председница странке Милица Ђурђевић Стаменковски ушла је у Владу Републике Србије са владајућом СНС.[1][2] На изборе за град Београд у 2024. години излазе у коалицији са СНС-ом.[3]

Идеологија

Позиционирана је на крајњој десници на политичком спектру.[4][5][6][7] Ултранационалистичка је странка,[8][9] као и чврсто друштвено-конзервативна.[5] Противи се нелегалној имиграцији.[10] Такође се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО, те подржава успостављање ближих веза са Русијом и Кином.[5][6][11]

Противи признању независности Републике Косово[а] и води суверенистичку политику према Косову и Метохији.[12] Противи се Бриселском споразуму из 2013. и залаже се за његово укидање, као и повратак Војске Србије на простор Косова и Метохије. Подржала је иницијативу да се Косово и Метохија поново населе Србима са насељима у стилу кибуца. У октобру 2022. заједно са Народном странком, Новом демократском странком Србије и Дверима потписала је заједничку Декларацију о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије.[13]

Резултати на изборима

Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа Гласови % Мандати Промена Статус
2012. Стефан Стаменковски није учествовала
0 / 250
 Стагнација 0 ванпарламентарна
2014. 4.514 0,13%
0 / 250
 Стагнација 0 ванпарламентарна
2016. 27.690 0,73%
0 / 250
 Стагнација 0 ванпарламентарна
2020. 45.950 1,43%
0 / 250
 Стагнација 0 ванпарламентарна
2022. Милица Ђурђевић Стаменковски 141.227 3,82%
10 / 250
 Раст 10 опозиција
2023. 105.165 2,83%
0 / 250
 Пад 10 влада
Председник Републике Србије
Година Кандидат 1. круг 2. круг Резултат
Гласови % Гласови %
2022. Милица Ђурђевић Стаменковски 160.553 4,33% —

Напомене

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

  1. ^ Colic, Nina (2022-04-04). „Zavetnici: U parlamentu ćemo biti državotvorna opozicija, nema paktiranja i trulih kompromisa - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29. 
  2. ^ srbija.gov.rs. „Милица Ђурђевић Стаменковски”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29. 
  3. ^ „Desna stranka Zavetnici najavila koaliciju sa vlašću na izborima u Beogradu”. www.slobodnaevropa.org. Приступљено 2024-05-30. 
  4. ^ Dragojlo, Saša (2022-03-01). „Serbian Far-Right Group to Hold Pro-Russia Rally”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-19. 
  5. ^ а б в Mörner, Ninna (2022). The Many Faces of the Far Right in the Post-Communist Space: A Comparative Study of Far-Right Movements and Identity in the Region. Malmö: Foundation for Baltic and East European Studies. стр. 148. ISBN 978-91-85139-13-2. 
  6. ^ а б Biserko, Sonja (2014). Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo (на језику: српски). Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prva u Srbiji. ISBN 978-86-7208-198-5. 
  7. ^ Imamović, Mirza (2022-03-04). „The Radical Right in the Post-fascist Era”. Društvene i humanističke studije (Online) (на језику: енглески). 7 (1(18)): 15—42. ISSN 2490-3647. doi:10.51558/2490-3647.2022.7.1.15. 
  8. ^ „Serbian Ultranationalists Making Mark Despite Failure At The Ballot Box”. RFE/RL. 12. 3. 2018. 
  9. ^ „Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota”. voice.org.rs. VOICE. 15. 3. 2020. 
  10. ^ „Migranti i vakcina glavne teme za desnicu u Srbiji”. boom93.com. Boom93. 16. 5. 2020. Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 25. 02. 2022. 
  11. ^ „ZAVETNICI u centrali Putinove stranke; formira se srpski lobi u Rusiji!”. srbin.info. Srbin Info. 12. 12. 2017. 
  12. ^ Putin's Asymmetric Assault on Democracy in Russia and Europe: Implications for U.S. National Security (PDF) (Извештај). United States Senate Committee on Foreign Relations. 10. 1. 2018. стр. 85. Приступљено 13. 7. 2023. 
  13. ^ „Pokret za odbranu KiM i pet partija usvojili Deklaraciju za reintegraciju KiM”. Tanjug (на језику: српски). 2022-10-04. Приступљено 2022-10-05. 

Спољашње везе