Жарко Петровић Пуно име Жарко М. Петровић Датум рођења (1932-11-04 ) 4. новембар 1932.Место рођења Ужице , Краљевина Југославија Датум смрти 15. септембар 2018.(2018-09-15 ) (85 год. ) Место смрти Београд , Србија
Жарко Петровић (Ужице , 4. новембар 1932 — Београд , 15. септембар 2018 ) био је српски композитор , писац и песник .[ 1]
Рођен је 4. новембра 1932. године у Ужицу. Музику је учио у Ужицу и Београду, а учитељи су ми били многи угледни композитори међу којима и Миховил Логар . Био је члан Удружења композитора Србије и Удружења књижевника Србије .
Током шездесетогодишње уметничке каријере, записао је, аранжирао и снимио велики број староградских песама и романси и тако их сачувао од заборава.[ 2]
Петровићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Преминуо је 15. септембра 2018. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду .[ 3]
Ђорђе Марјановић : Две црвене руже , Последњи воз Душан Јакшић : Јесења елегија (Све моје јесени су тужне ), Дођи, планина те зове Лола Новаковић : Ти си крив Оливера Марковић : Дођи у септембру , Романса , Био си мој , Дођи, моја љубави Љиљана Петровић : Не иди, мили , Љубав се никад не враћа Живан Милић : Испод јоргована Предраг Гојковић Цуне : Романса на киши Мики Јевремовић : Мила , Чежњив валцер , Најлепшој , Најлепша ружа , Стара времена , Кад цветају булке Миодраг Миле Богдановић : Ако ме оставиш Боба Стефановић : Серенада Београду , Прича из Будве Раде Вучковић : У децембру љубави Здравко Чолић : Волела се некад срца два Кемал Монтено : Волео сам тебе, волео Бети Ђорђевић : Љубави моја , Када је на планини умирало лето , Кад смо се волели ти и ја Габи Новак : Збогом Аница Зубовић : Писмо једне жене , Сине, врати се
