Емерик Угарски (1174—1204) је био угарски и далматинско-хрватски краљ из династије Арпадовића од 1182. до 1204. године.[1] Био је син и неспорни наследник краља Беле III. Крунисан је док му је отац још био жив, али је после очеве смрти морао да се бори са братом Андријом.
Борбе са братом
Његов брат Андрија је од оца наследио велико благо и новац, али и заклетву да води један крсташки рат за ослобођење Свете земље. Андрија је наследство прихватио, али је све потрошио. Зато је потегао за братовљевим наследством. Уз помоћ аустријског и штајерског војводе Леополда Бамбершког, 1197. године је напао брата Емерика и победио га код Мачка у Славонији, натеравши га да му препусти Хрватску и Далмацију. Одмах потом му је на силу отео још Босну, Раму и Хум, а затим је покушао да му отме целу Угарску. Емерик га је у томе спречио.
Крсташки поход
Печат Емерика Угарског
Емерик је с братом Андријом 1200. године примио од папе крст, који их је обавезао на поход (на шта је Андрију и очево завештање обавезивало). Међутим, крсташи Млеци су на проласку кроз Далмацију на јуриш заузелиЗадар, опљачкали га и многе Задране побили. Папа је узалуд тражио од дужда Енрика Дандола да надокнади штету.
Године 1202. је намеравао да се умеша и у бугарске ствари, али је папа бугарском цару Калојану послао круну, па је Емерик одустао након преговора с папиним легатом код Ковина, на Дунаву. Током спремања крсташког похода на Босну против бана Кулина, папа га је предухитрио пославши свог легата који је без насиља решио проблем обраћења босанских јеретика.
Брак и дете
Брак с принцезом Констанцом Арагонском је донео у краљевска знамења арагонски грб (црвене и златне пруге мађарског грба су касније романтично тумачене као четири угарске реке). Непосредно пред смрт је венчао краљевством свог малолетног сина Ладислава.
Емериков син, Ладислав III је крунисан као трогодишње дете. Одмах затим је његов стриц на сабору у Јегри узео сву краљевску власт. Констанца Арагонска, удовица Емерикова, побегла је с дететом, нејаким краљем у Беч, где је Ладислав III умро.
