Средишња тема његових филозофских списа јесте сагласност филозофије и исламскетеологије. Његова филозофија је тежила допуштању превласти вере над разумом.[4]
Сматра се једним од највећих филозофа арапског порекла, због чега се једноставно назива „арапским филозофом“.[5] Међутим, опште је мишљење да је умногоме остао засењен другим филозофима као што су Ал Фараби и Ибн Сина (Авицена).[4]
Написао је многа дела о природи бога, о души и пророчком виђењу.[8]
Ученици
Најпознатији Киндијеви ученци били су: Абу Ма'шар Балхи (787 — 886), Ахмед ибн Тајиб Сарахси (833 — 899) и Абу Зејд Балхи (850 — 934). Његови ученици су се бавили филозофијом, али више ће остати упамћени као славни мислиоци због свог доприноса матемтичким наукама и астрономији.[9]