Дубравка Стојановић

Дубравкa Стојановић
Лични подаци
Пуно имеДубравка Стојановић
Датум рођења(1963-02-15)15. фебруар 1963. (61 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
ОбразовањеУниверзитет у Београду

Дубравка Стојановић (Београд, 15. фебруар 1963) јесте југословенска и српска историчарка и универзитетска професорка.

Биографија

Рођена је у Београду 1963, а детињство и младост је провела у Шибенику, у Јадрији одакле потиче хрватска породица Барбача по мајчиној линији.[1] Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1987. године.[2] На истом одељењу магистрирала је 1992. године са темом „Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912−1918". Радила је у Институту за новију историју Србије.[3] Докторирала је 2001. године, на истом одељењу, са темом „Европски демократски узори код српске политичке и интелектуалне елите 1903−1914". Од те године ради као доцент на Одељењу за историју, катедра за Општу савремену историју. Изабрана је у звање ванредног професора 2008. године а од 2016. је у статусу редовног професора.[4]

Учествовала је на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Са Миланом Ристовићем и Мирославом Јовановићем уређује Годишњак за друштвену историју. Била је чланица редакција зборника „Србија у модернизацијским процесима 20. века“ (1994), „Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века“ (1996) и „Србија у модернизацијским процесима. Улога елита“ (2003). Била је координатор курсева на Женским и Мировним студијама, као и у Алтернативној образовној мрежи. Бави се питањем демократије у Србији и на Балкану крајем 19. и почетком 20. века, интерпретацијама историје у новим српским уџбеницима (потпредседница је Балканског комитета за образовање у области историје), друштвеном историјом, процесима модернизације, историјом жена у Србији.[5][6]

За књигу Србија и демократија: 1903−1914 добила је Награду града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2003. годину. Године 2011. Центар за мир и развој демократије доделио јој је Награду за мир, за мировни ангажман започет 1993. године, током рата на простору бивше Југославије.[7] Године 2012. добила је награду "Освајање слободе" коју додељује Фонд "Маја Маршићевић Тасић“.[8]

Слободан Антонић је критиковао њене научне закључке везане за улогу српских квислиншких снага током Холокауста у окупираној Србији. Он сматра да закључци Дубравке Стојановић спадају у домен историјског ревизионизма.[9]

Током 2020. залагала се против тога да улица у Земуну буде именована по атентатору усташког поглавника, Благоју Јововићу, због чега је била мета критика дела јавности.[10][11]

Стојановићева је коментарисале протесте појединаца због умањивања броја страдалих Срба током геноцида у ДСР односно логору Јасеновац те истицања да је реално говорити о 100 или 120 хиљада убијених људи. Она је тим поводом казала да онај коме је мало, може да додаје.[12]

Објављује текстове за Пешчаник.[13]

Одабрана дела

  • Искушавање начела. Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918, Београд, 1994.
  • Србија и демократија 1904—1914, Београд, 2003.[14]
  • Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеизација Београда 1890—1914, Београд, 2008.
  • Уље на води. Огледи из историје садашњости Србије, Београд, 2010.
  • Нога у вратима. Прилози за политичку биографију Библиотеке XX век, Београд, 2011.
  • Иза завесе: Огледи из друштвене историје Србије 1890-1914, Београд 2013.
  • Рађање глобалног света 1880–2015, Београд, 2015.[15]
  • Populism the Serbian Way, Пешчаник, Београд, 2017.[16]
  • Prošlost dolazi : promene u tumačenjima prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913–2021, Београд, 2023.[17]

Референце

  1. ^ "Полушибенчанка Дубравка Стојановић на ФАЛИШ-у". Šibenik News
  2. ^ „Проф. др Дубравка Стојановић - Токови Историје”. tokovi.istorije.rs. Приступљено 2021-11-11. 
  3. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „„Balkan ima sindrom Petra Pana – strah od odrastanja“ | DW | 22.11.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 2021-11-11. 
  4. ^ „YU Historija... ::: Dobro dosli ... Autori”. yuhistorija.com. Приступљено 2021-11-11. 
  5. ^ „Udruženje za društvenu istoriju”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2014. г. Приступљено 31. 3. 2013. 
  6. ^ Lupiga. „INTERVJU – DUBRAVKA STOJANOVIĆ: „Drže nas zaleđene u stanju mržnje koja nam ne dozvoljava da krenemo dalje“”. Lupiga (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-11. 
  7. ^ „Дубравки Стојановић уручена Награда за мир : Вести култура и забава : ПОЛИТИКА”. Приступљено 31. 3. 2013. 
  8. ^ „B92 - Vesti - Dubravki Stojanović uručena nagrada”. 24. 09. 2012. Приступљено 31. 3. 2013. 
  9. ^ „S. Antonić: Kad revizionisti brane istoriju - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). 2020-06-23. Приступљено 2021-03-06. 
  10. ^ „Stojanović: Opasno je kada Beograd staje iza vrednosti koje demonstrira Vesić”. N1 (на језику: српски). 2020-07-30. Приступљено 2021-11-11. 
  11. ^ „Istoričari se podelili oko atentatora na Pavelića - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-07-30CEST14:34:49+02:00. Приступљено 2021-11-11.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ „Убијање историје”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 2021-11-04. Приступљено 2021-11-11. 
  13. ^ „Dubravka Stojanović”. Peščanik (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-11. 
  14. ^ Стојановић, Дубравка; Stojanović, Dubravka (2003). Србија и демократија: 1903-1914: историјска студија о "златном добу српске демократије". Библиотека Идеје. 6 ([1. изд.] изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. ISBN 978-86-83227-17-4. 
  15. ^ „Udruženje za društvenu istoriju”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 13. 10. 2015. 
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Populism the Serbian Way :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-11. 
  17. ^ Stojanović, Dubravka; Стојановић, Дубравка (2023). Prošlost dolazi: promene u tumačenjima prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913–2021. Biblioteka XX vek. 254. Beograd: Biblioteka XX vek. ISBN 978-86-7562-174-4. 

Спољашње везе