PROFILPELAJAR.COM

Добри Стојановић
Добри Стојановић
	Добри Стојановић
Лични подаци
Датум рођења	10. новембар 1943. (81 год.)
Место рођења	Кална, Краљевина Бугарска
Уметнички рад
Поље	Сликарство

Добри Стојановић (Кална, 10. новембар 1943) српски је сликар и графичар.

Биографија

Рођен је 10. новемба 1943. у Кални где је завршио основну школу.^[1] Гимназију је завршио у Београду и дипломирао је на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду 1969. године, где је завршио и постдипломске студије 1972.^[1] Као стипендиста белгијске владе, специјализовао је графику на La Chambre у Бриселу 1973. године.^[2] У Мадриду је, као стипендиста шпанског Министарства културе, усавршавао сликарство 1987. Сликарство је учио у класи професора Миодрага Вујачића Мирског и Божидара Џмерковића, а специјализовао је у класи професора Агустин Убеда Ромера у Мадриду. Радио је као професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на Катедри цртања и сликања. Био је дугогодишњи илустратор „Политике Експрес”. Самостално је излагао у Београду 1971. и 1973,^[3] Новом Саду и Ивањици 1972, Бриселу 1973, Сомбору 1974, Скопљу и Битољу 1975,^[1] Куманову, Бања Луци, Лијежу, Загребу, Нишу, Паризу, Подгорици, Мадриду, Сарајеву, Крушевцу и другим местима, а групно у преко двеста педесет места у Југославији и осамдесетак у иностранству од 1969. године.^[1] О његовом делу су писали бројни домаћи и страни ликовни критичари и заступљен је у неколико књига о савременој ликовној уметности, као и у Енциклопедији Британика. Добитник је двадесетак значајних награда из домена графике, цртежа и сликарства у земљи и свету. Његова дела се налазе у светским музејима и колекцијама, у Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности у Београду, Краљевској библиотеци „Алберт I” у Бриселу, Музеју лепих уметности у Лијежу, Музејима савремене уметности у Кракову, Севиљи, Сеулу, Мастрихту, Токију и другим. Поред сликарства, цртежа и графике, бави се мозаиком, таписеријом, илустрацијама, опремом књиге и теоријом уметности. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Живи у Београду.

Награде

Прва награда ЦК СО Србије за цртеж 1968.^[1]
Велика награда на Првом интернационалном бијеналу портрета у Тузли 1968.^[1]
Награда Универзитета уметности у Београду за плакат 1969.^[1]
Награда Фонда „Ђорђа Андрејевића Круна” у Београду 1971.^[1]
Октобарска награда Београда за стручне и научне радове студената 1971.^[1]
Прва награда Колоније за графику у Ивањици 1972.^[1]
Друга награда на Пролећној изложби УЛУС-а 1974.^[1]
Друга награда на Тријеналу графике у Сомбору 1975.^[1]
Откупна награда на југословенском Тријеналу цртежа 1975.^[1]
Прва награда за цртеж на изложби „Свет у коме живимо” 1975.^[3]
Гран при на Петом интернационалном бијеналу у Сеулу 1986.
Велика награда на Четвртом интернационалном бијеналу портрета у Тузли 1986.
Maximo Ramos на Седмој међународној изложби графике у Коруњи 1990.
Вукова награда 2022.^[2]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л Млади 1974—1975. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1976.
^ ^а ^б Куртеш, Александра. „Уручене Вукове награде”. Politika Online. Приступљено 2022-02-12.
^ ^а ^б Млади 1976—1977. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1978.

Литература

Коста Васиљковић, Магично огледало, сликарство Добрија Стојановића, монографија, Албатрос плус, Београд, 2013,
Симон Симоновић Монка, Људи мога завичаја, Београд, 2000,
Тодор Стевановић, Поглед у себе, Српски југ, 6, 2006, 181—183,