Дијалекти српског језика се говоре на територији Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. На југоистоку се граниче са дијалектима бугарског и македонског језика, а на западним подручјима се граниче или преплићу са дијалектима хрватског и бошњачког језика. Припадају дијалекатском континууму који је изворно настао на просторима средњовјековних српских држава, а потом се проширио услед миграционих кретања српског становништва.
Дијалекти српског језика се класификују на основу два критеријума: рефлекса јата и прозодије. Прва првом критеријуму деле се на дијалекте екавског, ијекавског и икавског изговора, са могућношћу њихових комбинација (нпр. екавско-ијекавски или екавско-икавски). Други критеријум је заснован на степену развоја акцентуације, те се по том основу деле на: староштокавске, средњоштокавске и новоштокавске дијалекте.
Староштокавски дијалекти су се раније простирали на ширем простору од Јадранског мора до Панонске низије, а данас обухватају средишњу зону штокавског нарјечја. Одликују их екавски и ијекавски изговори.
У староштокавске дијалекте се убрајају зетско-рашки и косовско-ресавски дијалекат.
Средњоштокавски дијалекти се протиру на територији Косова, Метохије, југоисточне Србије (укључујући и северни део данашње Републике Македоније), на потезу Дечани-Призрен до околине Сталаћа и Сокобање, обухватајући југоисточну зону штокавског нарјечја, а одликује их екавски изговор.
У средњоштокавске дијалекте се убрајају призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички дијалекат.
Новоштокавски дијалекти се простиру територији западне и северне Србије, северозападне Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске, обухватајући западну и северну зону штокавског нарјечја. Одликују их екавски, ијекавски и икавски изговори.
У новоштокавске дијалекте се убрајају источнохерцеговачко-крајишки и шумадијско-војвођански дијалекат.
