Био је и један од најпознатијих Рембрантових ученика, а најчешће је сликао портрете, историјске и жанр слике. И за живота је био славан, а портрети које је сликао били су веома популарни међу тадашњим угледним грађанима Амстердама, као и на двору Оранског принцаФредерика Вилема I Бранденбуршког.[1]
Око 1642. године, Флинк се ослободио Ремнрантовог утицаја развивши свој стил који је био сличнији тада популарном класицистичком стилу, чији је следбеник био и Бартоломеј ван дер Хелст (Bartholomeus van der Helst).[2] Најпознатија Флинкова дела су: „Семјуел Манасе Бен Израел“ (1637. година, музеј Маурицхајс у Хагу) и „Исак благосиља Јакоба“ (1638. година, Рајксмузеум у Амстердаму).[3]
