Рођен је 12. маја 1909. године у селу Брежане, Пожаревачки срез, у коме је провео детињство и завршио основну школу. Када је завршио три разреда гимназије у Пожаревцу, почео је Први светски рат, због кога је морао да прекине даље школовање. У рату се заједно са оцем, браћом и осталом родољубивом омладином прикључује српској војсци у којој му је отац био редов, а стриц командант пука. Са српском војском која се повлачила преко Албаније, стигао је на јадранску обалу на којој се укрцао у савезнички брод за Корзику, одакле је потом отишао за Француску., где је у граду Поатијеу, са осталом српском омладином наставио је школковање.
По избијању Другог светског рата, од априла 1941. године до капитулације југословенске војске налазио се на дужности лекара Дринске дивизије.
У редове Крагујевачког партизанског одреда, ступио је 1941. године као одредски лекар. У току Народноослободилачког рата био је на дужностима референта санитета Прве и Друге пролетерске бригаде, Другог народноослободилачког корпуса и начелника санитета Главног штаба Србије.
По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здравља за Србију.
Од јула 1945. године до децембра 1946. године био је на дужности управника Главне војне болнице Југословенске армије, а од децембра 1946. до смрти 1953. године био је на служби у Генералштабу ЈНА као старији инспектор санитетске службе.
Њему у част Медицинска школа и Народна Градска болница у Пожаревцу носе његово име . У дворишту болнице при улазу са десне стране постављена је његова биста.
