Кецеља на беле туфне (2003)[2] - награда Невен, као и награда Доситејево перо
Нема домаћице без кецеље. Кецеља се припаше кад се кува ручак, перу судови, месе колачи...
Сећам се бакине кецеље на туфне. Уштиркана и чиста, дуго је висила на чивилуку. Стајала је на том месту и онда када бака више није била са нама. Њу је обукла и оног дана кад су је одвели у болницу.
А ја сам највише волела нашу авлију у време великог спремања. Тада то и није била авлија већ некаква бела, перната лађа. Свуда се сунчају јастуци, јоргани, душеци. На конопцу висе окачени капути и одела. Нецане завесе су се растезале на дрвене рамове, а рамови прислањали на зид куће који је најосунчанији. Као да смо се одједном нашли у чаробној земљи неке непознате планете.
Пуженко и његова кућа (2001) - награда Змајевих дечјих игара, Раде Обреновић и Доситејево перо
Едаров пас (2007).
Носилац је награде Змајев штап, 52. Змајевих дечјих игара, 2009. године.[7]Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Награђене су:
Рукавице-бунтовнице (1981)
Зимски сладолед (2000)
Кућа из снова (2000)
Гизела је торта
Аутор је читанке за трећи разред основне школе.[3] Преводила је приче за децу са енглеског и италијанског језика. Заступљена је у неколико антологија и читанки. За Школску редакцију Телевизије Београд урадила је многе серије и емисије за децу, од којих су најпознатије[2][3]:
