Васкрсење (васкрснуће) или ускрсење (ускрснуће) представља повратак мртве особе у живот. Ово учење чини саставни део јудаизма, хришћанства и ислама. Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.
Као и абрахамске религије, дармичке религије такође укључују веровање у васкрсење и реинкарнацију. Постоје приче у будизму где је моћ васкрсења наводно демонстрирана у чан или зен традицији. У хиндуизму, основно веровање у васкрсење/реинкарнацију је познато као самсара.[6]
Хришћанска вера разликује привремено васкрсење појединаца - васкрснуће, и опште васкрсење човечанства на судњи дан за вечни живот у Царству Небеском. Већина хришћани верује у други Христов долазак, када ће, према учењу цркве, мртви устати и када ће Христ судити живима и мртвима.
Године 1945, пронађени су гностичкисписи из Наг Хамадија, који откривају потпуно друкчије тумачење васкрсења од општеприхваћеног у хришћанству.
„Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкрсење за живота, ни када умру неће примити ништа.“ — Јеванђеље по Филипу
Исус је заступао веровање у васкрснуће, за разлику од оновременог верског покрета садукеја.[7] Нови завет преноси једну од њихових расправа:
И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“. — Јеванђеље по Марку, глава 12
Куран говори о великом устанку (ар. al—qiyama), односно васкрсењу, када ће се људи питати „ко их то буди из њихових хумки“ (Куран LXXXVI, 52). Према Курану, „повик један ће извести људе на лице Земље“ (Куран LXXIX, 13-14) а њима ће се учинити „да су само једно вече или једно јутро остали“ у смртном снивању (Куран LXXIX, 46).
У исламској филозофији се смрт често пореди са сном. Тако исламски филозоф Ал-Газали смрт назива „починком између два буђења“, малог на овом свету и великог на оном свету.[11]
^In the language of the Christian creeds and professions of faith this return to life is called resurrection of the body (resurrectio carnis, resurrectio mortuoram, anastasis ton nekron) for a double reason: first, since the soul cannot die, it cannot be said to return to life; second the heretical contention of Hymeneus and Philitus that the Scriptures denote by resurrection not the return to life of the body, but the rising of the soul from the death of sin to the life of grace, must be excluded."
^The Watchtower Society claims that Jesus was not raised in His actual physical human body, but rather was raised as an invisible spirit being—what He was before, the archangel Michael. They believe that Christ's post-Resurrection appearances on earth were on-the-spot manifestations and materializations of flesh and bones, with different forms, that the Apostles did not immediately recognize. Their explanation for the statement "a spirit hath not flesh and bones" is that Christ was saying that he was not a ghostly apparition, but a true materialization in flesh, to be seen and touched, as proof that he was actually raised. But that, in fact, the risen Christ was, in actuality, a divine spirit being, who made himself visible and invisible at will. The Christian Congregation of Jehovah’s Witnesses believes that Christ’s perfect manhood was forever sacrificed at Calvary, and that it was not actually taken back. They state: "...in his resurrection he ‘became a life-giving spirit.’ That was why for most of the time he was invisible to his faithful apostles... He needs no human body any longer... The human body of flesh, which Jesus Christ laid down forever as a ransom sacrifice, was disposed of by God’s power."—Things in Which it is Impossible for God to Lie, pages 332, 354.
Richard Longenecker, editor. (1998). Life in the Face of Death: The Resurrection Message of the New Testament. Grand Rapids: Eerdmans.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Joseph McCabeMyth of the Resurrection and Other Essays, Prometheus books, New York, 1993, originally printed in 1925 and 1926
Tryggve Mettinger. The Riddle of Resurrection: "Dying and Rising Gods" in the Ancient Near East, Stockholm: Almqvist 2001.
Mühling, Markus (2007). Grundinformation Eschatologie. Systematische Theologie aus der Perspektive der Hoffnung. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 242—262. ISBN978-3-8252-2918-4.
Alan J. Avery-Peck & Jacob Neusner (eds.). Judaism in Late Antiquity: Part Four: Death, Life-After-Death, Resurrection, and the World-To-Come in the Judaisms of Antiquity. Leiden: Brill, 2000.
Caroline Walker Bynum. The Resurrection of the Body in Western Christianity, 200-1336. New York: Columbia University Press, 1996.
Dag Øistein Endsjø. Greek Resurrection Beliefs and the Success of Christianity. New York: Palgrave Macmillan. 2009..
Mark T. Finney. (2017). Resurrection, Hell and the Afterlife: Body and Soul in Antiquity, Judaism and Early Christianity. New York: Routledge..
Leeming, David. "Dying god". The Oxford Companion to World mythology. Oxford University Press, 2004. Oxford Reference Online. Oxford University Press. UC - Irvine. 5 June 2011 <The Oxford Companion to World Mythology>
Lewis, C. S. (1970). "Myth Become Fact." God in the Dock: Essays on Theology and Ethics. Ed. Walter Hooper. Reprint ed. Grand Rapids, Mich.: William B. Eerdmans, 1994. ISBN0-8028-0868-9
Mettinger, Tryggve N. D. (2001). The Riddle of Resurrection: Dying and Rising Gods in the Ancient Near East. Coniectanea Biblica, Old Testament, 50, Stockholm: Almqvist & Wiksell, ISBN978-91-22-01945-9
Miles, Geoffrey. 2009. Classical Mythology in English Literature: A Critical Anthology. Taylor & Francis e-Library.
Nash, Ronald H. 2003. The Gospel and the Greeks: Did the New Testament Borrow from Pagan Thought?. Phillipsburg, N.J.: P&R. ISBN0-87552-559-8
Smith, Jonathan Z. (1987). "Dying and Rising Gods." In The Encyclopedia of Religion: Vol. 3.. Ed. Mircea Eliade. New York: Simon & Schuster Macmillan.
Stookey, Lorena Laura. (2004). Thematic Guide to World Mythology. Westport: Greenwood..