Ванча Кљаковић (Сплит, 20. март 1930 — Врник, 16. септембар 2010) је био југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац.

Ванча Кљаковић^[1][2] је у родном Сплиту завршио класичну гимназију. Студирао је и дипломирао глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, а затим је на Академији драмске умјетности у Загребу студирао и дипломирао режију у разреду др. Бранка Гавеле.

У хрватском позоришном и филмском животу Кљаковић се појављује крајем 1950-их, најприје као глумац и сценариста а затим, почетком 1960-их, и као редитељ у тадашњем Загребачком драмском казалишту (данас ГДК Гавелла). У позоришту »Гавела« био је запослен до 1970, а затим делује као слободан уметник.

Од 1996. до пензије радио је у Хрватском народном казалишту у Сплиту: после тог ангажмана, постао је готово »кућни редитељ« сплитскога Градског казалишта младих, где му је један од највернијих сарадника била и жена, костимографкиња Вида Тућан. Последњих петнаестак година успешно је сарађивао и с Градским казалиштем лутака у Сплиту.

• 1992. – „Награда Златни смијех” за најбољу режију^[3]
• 2004. – Посебна награда фестивалског жирија за најбољу адаптацију текста на Фестивалу пучког театра Омишаљ – Чавле за представу Биж’ ћа, не мотај се гола!
• 2006. – Награда Владимир Назор за животно дело^[4]

• Ванча Кљаковић на сајту IMDb (језик: енглески)