Зграда у улици др. Петра Марковић 4 у Земуну у којој је 1945. основан ВМИПрва комисија за летаче (ЛЛК која је касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије, основана је 1945. и једно време је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ.
Од новембра 1944. до марта 1945. формира се Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) са две дивизије које су у свом саставу имале по три пука. Њихово формирање прати и развој санитетске службе ЈРВ, које се у почетку развија по узору на руско ваздухопловство, на шта је утицао значајан допринос Русије у почетном периоду његовог настанка и развоја.
При команди Ратног ваздухопловства с пролећа 1945. формира се прва санитетска служба ЈРВ која између осталог има и задатак да обавља избор кандидата за летачку обуку али и да врши здравствени надзор над обученим летачима и даје мишљење о њиховој здравственој способности за летење.
За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формрају се прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог особља, па су оне за ту намену у свом саставу имале и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.
Новембра месеца 1945. са радом почиње и прва комисија за летаче (ЛЛК која касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије. Први председник комисије био је пуковник др Виктор Ђаков, а комисија је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ. У свом саставу ова комисија имала је лекаре следећих специјалности;
хирурга,
интернисту,
неуропсихијатра и психометристу,
оториноларинголога,
офталмолога.
За потребе летачких јединица на аеродромимаЈРВ формиране су прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог летачког и нелетачког особља. За ту намену новоформиране аеродромске амбуланте у свом саставу имале су и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.
Недовољан број и ниска стручност обучених лекара за рад у области Ваздухопловне медицине, као и све већа потреба за квалитетнијом селекцијом летача захтевала је оснивање једне специјализоване установе, по угледу на установе тога типа које су већ постојале у ваздухопловствима многих земаља света. Тако је у ЈРВ настала идеја за оснивањем Ваздухопловномедицинског инситута.
Ваздухопловномедицинског института (ВМИ) је основан 11. новембар1945. у Земуну у улици Соње Маринковић бр. 4. За првог начелника ВМИ постављен је капетан др Бранислав Остојић.
Ваздухопловно медицински институт је у почетку био мала специјализована болница намењена оболелим и повређеним пилотима, која 1946. године почиње са селекцијом летача. У почетку свог рада институт је више личио на болницу, која је у свом саставу имала;
хируршко,
интерно,
неуролошко
очно и ушно одељење,
кабинете за рендгенологију и
клиничку лабораторију.
У две операционе сале, које су биле у саставу ВМИ рађене су операције из области хирурургије, оториноларингфологије и офталмологије, а институт је располагао са 36 постеља.
Развој у научно-наставној области
Нагли развој ваздухопловства условио је да 1947. Институт добије и облик научне установе јер започиње са истраживањима из области ваздухопловне медицине. Укидају се болничка одељења и формирају кабинети и оснива се прва психофизиолошка лабораторија са кабинетом за електроенцефалографију.
У институту се образује и прва библиотека која је стално обогаћивана новом литературом из области ваздухопловне медицине,. ВМИ 1948. покреће и часопис Гласник ваздухопловне медицине, који излази све до 1952. када се због недостатака новца престаје његово даље објавњивање.
У 1949. ВМИ формира прву лабораторију за авиофизиологију ради испитивања утицаја висине и лабораторију за авиохигијену која се бави проблематиком исхране летача, заштитне летачке опреме и штетним факторима летења.
Године 1949. у Ваздухопловно медицинском институту у Земуну организују се први курсеви за обуку лекара из области Ваздухопловне медицине и психологије, а трупне јединице ЈРВ се попуњавују школованим лекарима и медицинским техничарима.
Током 1954. институт започиње и са првом обуком летача из ваздухопловне медицине и психологије и физиолошком тренажом која се састојала из теоретске наставе и практичног дела који је спровођен у барокомори, на избацивом седишту, а касније и на центрифуги и уређају за демонстрацију илизија у току лета. Те године купљена је и прва клима барокомора и тренажер са избацивим седиштем.
До 1955. особље (ВМИ) се усавршавало у европским земљама и Сједињеним Америчким Државама, а нешто касније и у Совјетском Савезу. Исте године почиње и примена савремене физиолошке тренаже за летаче, на основу искустава стечених у САД и СССР., а формира се и прва фарма са експерименталним животињама намењена фундаменталним истраживањима.
Један број лекара паралелно са стручним усавршавањем у убласти Ваздухопловне медицине, завршава пилотску и падобранску обукеу и добија звање пилота (др. Ј. Зупанц, др М. Јањушевић, др Шундрић ....) и звање падобранца (др М. Петровић-Бомба, др Милорад Димић, др М. Ђорђевић, др Слободан Андрејић, .....), што је допринело њиховом квалитетнијем раду у области Ваздухопловне медицине.
Опрема
Следи набавка за оно време савремене опрема;
1964. опреме за мерење радарског зрачења,
1967. уређаја за регистровање централне и периферне реографије,
1971. уређаја за континуирано региостровање ЕКГ у току летења и падобранских скокова,
1975, лабораторије за анлизу људског гласа и говора,
1978. двокраке центрифуге,
1985. уређаја за демонстрацију просторне дезоријентације,
1997. хипербарична комора
Од 1964. ВМИ поред праћења здравственог стања летача преузима и контролу и праћење здравственог стања људства изложеног радарском зрачењу.
Године 1988. ВМИ се сели у Батајницу у нови објекат у оквиру Војне болнице "Батајница". Смештајем, опремом и стручним могућностима убраја се међу најразвијеније установе у свету, које се у то време баве ваздухопловном медицином.
У оквиру Војномедицинске академије, 1981. са установљењем специјализације Ваздухопловне медицине (званично признате специјализације од стране Министарства здравља у трајању од три године), ВМИ постаје и наставна база Војномедицинске академије за реализацију школовања свих профила лекара у области Ваздухопловне медицине.
Захваљујући наставничком кадру ВМИ 24. октобра1983. ЈАТ и Ратно ваздухопловство и ПВО Југославије добили су прву генерацију дипломираних специјалиста Ваздухопловне медицине, коју су чинили војни и цивилни лекари из:
СрбијеПрва генерација специјалиста ваздухопловне медицине у Југославији
др Милорад Димић, РВ и ПВО аеродром Ниш,
др Павле Остојић, ВМИ Земун,
др Миодраг Јањушевић, ВМИ Земун,
† др Вукашин Гојковић, ВМИ Земун,
др Љиљана Стијовић, Диспанзер ЈАТ-а Београд
Хрватске
др Владимир Плетикапић, РВ и ПВО аеродром Загреб,
др Зоран Лолић, РВ и ПВО ВВА аеродром Задар,
Босне и Херцеговина
др Никола Бјеговић, РВ и ПВО аеродром Бихаћ,
др Фејсал Борић, РВ и ПВО аеродром Мостар,
Македоније
др Борис Арсов, РВ и ПВО аеродром Петровац (Скопље),
ВМИ је једним делом остао на аеродрому Батајница а већим делом је измешта у простор ВМА, када је дошло и до његове реорганизације, и промене назива у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА. .[2] Тада је интегрисан у састав Сектора за превентивну медину Војномедицинске академије[3]
Од 18. јуна 2007. године ВМИ је одлуком Директората цивилног ваздухопловства, Aero Medical Center број 001, једина медицинска институција у Србији која има овлашћење за издавање уверења након обављених лекарских прегледа овлашћеног ваздухопловног особља по S-JAR-FCL-3-лицинеци (енгл.Joint Aviation Requirements-Flight Crew Licencing).[4]
Начелници ВМИ
У дугогодишњој историји ВМИ на његовом челу су били бројни еминентни стручњаци, професори и доктори медицинских наука, магистри и врхунски специјалисти у области ваздухопловне медиицине;
Периодични (редовни и ванредни) прегледи/оцењивање војних и цивилних летача, падобранаца и контролора летења
Настава из области ваздухопловне медицине (теоријска и практична), научноистраживачки рад
Развој и периодични (редовни и ванредни) прегледи заштитне опреме и средстава за летаче
Координација и развој ваздухопловномедицинских правилника
Унапређење летачке безбедности, преко испитивања ваздухопловних удеса и предлагања заштитних мера
Ваздухопловномедицинска подршка страних армија
Стална медицинска спремност за трансформацију, ратну медицинску установу у случају рата.[5]
Задаци
Селекција и редовни и ванредни прегледи за војне пилоте са доношењем оцене по критеријумима I, II и III
Селекција и редовни и ванредни прегледи цивилних летача са доношењем оцене по критеријумима I, II, JAA (енгл.Joint Aviation Authorities) и FAA (енгл.Federal Aviation Administration - USA) за летачку дозволу
Консултативни и конзилијарни специјалистички прегледи ваздухопловног и неваздухоплопвног особља
Систематски прегледи и оцена здравствене способности за рад
Терапија кисеоником под притиском у хипербаричној комори
Ваздухопловно-физиолошке услуге
Функционална испитивања у условима летења
Физиолошка тренажа (теоријска и практична настава)
.jpg)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.jpg)
.gif){kind=small}
