Бројевна права је права на којој су сви реални бројеви (реални бројеви укључују и рационалне и ирационалне бројеве) повезана са једном тачком. Бројевна права се користи за представљање бројева и графика израчунавања. На прави се прво одабира тачка О (лат. origo порекло), која представља нулу, а затим јединствену тачку 1. Дужина од О до 1 представља дужину јединице. Тачке на десној страни у односу на О одговарају позитивним реалним бројевима, а на левој страни негативним. Било који стварни број к одговара тачки к, тако да је дужина О-к (мерено у дужини јединице) једнака к у јединичним дужинама. Између било која два реална броја налази се бесконачно много рационалних бројева и ирационалних бројева. ^[1]

Координатни систем је систем који омогућава представу тачке, криве, смера, површине) , у равни или простору користећи бројеве, такозване координате. Постоји неколико различитих координатних система у математици и другим областима:

• Бројевна права
• картезијански или правоугаони координатни систем,
• поларни координатни систем,
• цилиндрични координатни систем,
• сферни координатни систем,
• географске координате,
• небески координатни системи.

Одређивање положаја уз помоћ координата било је већ познато у Древном Египту грађевинарима и Вавилонским астрономима. Картезијански координатни систем увео је Рене Декарт. Поставке Декарта омогућило је да се многа геометријска тела систематски проучавају много јачим методама аналитичке геометрије, алгебре и анализама; тако, на пример, криве се проучавају помоћу [једначина | једначења]] које задовољавају координате њихових тачака. Оно што је још важније, у новом веку веза између геометрије, алгебре и анализе омогућила је да се геометријски вид, а тиме и много плоднија интуиција, користе у решавању проблема алгебре и анализе. Дакле, картезијански координатни систем је основа развоја и успеха модерне линеарне алгебре (векторски простор), као и многих његових надградњи] [[[функционална анализа | функционална анализа]], диференцијалне геометрије, алгебарска геометрија).