Борис Кривокапић

проф. др Борис Кривокапић
Борис Кривокапић
Лични подаци
Датум рођења(1958-11-16)16. новембар 1958. (66 год.)
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Занимањеуниверзитета
Научни рад
ПољеМеђународно јавно право

Борис Кривокапић (Београд, 16. новембар 1958) српски је универзитетски професор и правник. Pедовни je професор на Универзитету MБ и професор на Правном факултету Самарског националног истраживачког универзитета „С. П. Корољов” у Русији. Инострани је члан Руске академије природних наука.

Биографија

Борис Кривокапић рођен је у Београду 16. новембра 1958. године. Дипломирао је 1979, магистрирао 1985. и докторирао 1988. на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослен је на Пословном и правном факултету Универзитета "МБ" у Београду и предаје на Правном факултету Самарског националног универзитета (Самара, Русија, од 2016). Редовни је професор за предмете Међународно јавно право и Људска права, као и на предметима на мастер и докторским студијама.

Учествовао на више међународних конференција у Аустрији, Босни и Херцеговини, Великој Британији, Грчкој, Југославији...[1] Предавао је на 9 универзитета у Србији, Босни и Херцеговини, и Русији, као и на Дипломској академији Министрарства спољних послава Југославије.

Борилачке вештине

Борилачким вештинама се бави од 1974. године. Носилац је велемајсторских и високих мајсторских звања у неколико борилачких вештина. Један је од оснивача теквондоа у Србији. Био је петоструки првак Југославије и Србије у теквондоу у формама и вицешампион Србије у борбама; оснивач и дугогодишњи шеф стручног штаба одн. главни тренер Теквондо клуба „Црвена звезда” у време његових највећих успеха (1994—2002).[2]

Оснивач је свеобухватне борилачке вештине хапкикван, која је један од признатих стилова корејског хапкидоа.[3] Потпредседник је Европске Хапкидо уније (European Hapkido Union). и једини представник за Србију низа водећих међународних савеза.[4][5][6][7][8]

Награде и признања

  • 1996 — Признање Института за упоредно право, поводом 40 година Института
  • 2004 — Награда категорије А1 Министарства науке и животне средине Републике Србије за изузетне научне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма основних истраживања за период 2002—03.
  • 2006 — Награда „Професор Борислав Т. Благојевић” за најбоље дело у области упоредног и европског права обвављено у Србији и Црној Гори у периоду 2004—2005.
  • 2011 — Награда „Најбољи аутор” за 2011. годину, „Службени гласник”, Београд
  • 2023 — Зхвалница ректора Самарског националног универзитета „С. П. Корољов”, Самара, Русија

Библиографија

  • Лексикон међународног права, Београд 1998, 566 стр.
  • Заштита мањина: историјски развој, основна питања и заштита у оквиру УН, Београд 2004, 871 стр.
  • Заштита мањина у регионалним оквирима и путем билатералних споразума, Београд 2004, 889 стр.
  • Заштита мањина у националним порецима држава, Београд 2004, 921 стр.
  • Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Београд 2010, 1190 стр.
  • Актуелни проблеми међународног права, Београд 2011, 754 стр.
  • Међународно јавно право, 3. изм. и доп. издање, Београд 2017, 927 стр.
  • Мир и рат у међународним односима и праву , Београд 2010, 1074 стр.
  • Мирное разрешение международных споров, Самарский национальный исследовательский университет имени академика С. П. Королева, Самара (Русија), 591 стр.
  • Международное право в период вооруженных конфликтов, Самарский национальный исследовательский университет имени академика С. П. Королева, Самара (Русија) 2021, 834 стр.
  • Рат и право: Теорија и пракса отужаних сукоба и међународно право', Академија наука и уметности Републике Српске (Бања Лука), Удружење правника Републике Српске (Бања Лука), Факултет безбедности (Београд), Бања Лука 2023, 1.552 стр.
  • Конзуларне конвенције СССР-а са другим земљама Варшавског уговора (Београд 1987, 131 стр.)
  • Контрола државне управе у Совјетском Савезу - домети перестројке (Београд 1988, 224 стр.)
  • НАТО агресија на Југославију - сила изнад права (Београд 1999, 162 стр.)
  • Положај етничких мањина у образовању (Београд 2000, 254 стр.)
  • Европска социјална повеља (Београд 2002, 120 стр.)
  • Службена употреба језика у међународном праву и новијем законодавству неких европских држава (Београд 2004, 405 стр.)
  • Мањине у међународном праву (Београд 2006, 278 стр.)
  • Међународно право: корени, развој, перспективе (Београд 2006, 279 стр.)
  • Међународно јавно право (Београд 2013, 535 стр.)
  • Међународно јавно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2014, 757 стр.)
  • Основи међународног права (Београд 2016, 325 стр.)
  • Увод у међународно право (Београд 2017, 464 стр.)
  • Проблемы современного международного права (Самара, Русија 2017, 328 стр.)
  • Mеждународное публичное право (Самара, Русија 2018, 598 стр.)
  • Увод у међународно право, Друго, изм. и доп. издање (Београд 2018, 399 стр.)

Одабране књиге чији је коаутор:

  • Право и право на употребу језика (Београд, 1990)
  • Југословенске мањине у суседним земљама и њихова права (Београд, 1992)
  • Аландска острва - пример успешне аутономије (Београд 2001)
  • International Law and the Interventionism in the "New World Order" (Madrid 2000)
  • Увод у право Финске (Београд, 2005)
  • Енциклопедија српског народа (Београд, 2008)
  • La toponomastica in Istria, Fiume e Dalmazia, Volume I, Profili giuridici (Venezia 2009)
  • Српско право и међународне судске институције, (Београд, 2009)
  • Међународна људска права, (Београд, 2010, 2013, 2014, 2016, 2017, 2018, 2019)
  • Topographical Names and Protection of Linguistic Minorities, Peter Lang International Academic Publishers (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien 2011)
  • The Hague Tribunal Between Law and Politics, (Belgrade, 2013)
  • Европейское измерение 2016 (Москва 2016)
  • Увод у право Русије (Београд 2017)
  • Употреба силе у међународним односима (Београд 2018)

Референце

  1. ^ „Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Аутор | Борис Кривокапић”. Službeni Glasnik | Klub čitalaca. Приступљено 21. 12. 2023. 
  2. ^ „Трофеји ТК Црвена звезда”. СД Црвена звезда (на језику: српски). Приступљено 21. 12. 2023. 
  3. ^ „Home”. www.hapkikwan.com. Приступљено 21. 12. 2023. 
  4. ^ „Honorable Mebers of IMAA”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2013. 
  5. ^ 10 Dan - AJJIF GLOBAL - WORLD JU-JITSU GOVERNING BODY
  6. ^ „www.i-maa.com”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2013. 
  7. ^ Martial Arts Health & Fitness Association e.V
  8. ^ „RECOGNIZED STYLES - sokeship's JimdoPage!”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2014. г. Приступљено 04. 11. 2014. 

Литература

  • Институт за упоредно право - Првих 50 година, Београд 2006, стр. 26-28.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 550.
  • “Борис Кривокапић”, одредница у: Српски Who is Who 2011-2013, Завод за уџбенике, Београд 2013, стр. 388.