растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно отићи и вратити се, са расположивим горивом, km
Долет
растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно прелетети, у једном смеру, km
Плафон лета
највећа висина, коју БПЛ може постићи, m
Брзина пењања
највећа вертикална брзина, при пењању БПЛ, m/min
Беспилотна летелица (БПЛ; енгл.unmanned aerial vehicle, UAV) или популарно дрон (енгл.drone — „трут”), је ваздухоплов којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. БПЛ се користе у цивилне и војне сврхе.
Најмасовнија употреба БПЛ је у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити и са једнократном употребом, као „самоубица“ тада је максимално једноставна, јефтина пуна експлозива и користи се за уништавање посебно важних циљева као крстарећа ракета, а може и као мета за гађање, средствима противваздухопловне одбране. Према намени се опрема, наоружава или је без наоружања. Раније су се користили старији ваздухоплови, повучени из оперативне употребе, које је пилот напуштао пре његовог гађања.[1]Аеродинамичка и структурална конструкција је идентична као код пилотираних авиона или хеликоптера, са посадама. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.
Техника и принцип полетања и слетања су често идентични ваздухоплову са пилотом, а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајекторије аутономно, унапред запамћеним навигацијским подацима и задатим компонентама вектора стања лета.
Тренутно, војне БПЛ претежно обављају извиђачке, шпијунске али све више и директне борбене задатке.[2]Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године.[3] Сасвим је извесно да ће борбени авиони 6. генерације бити беспилотни и алтернативним могућностима са посадом / без посаде.
БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је аероснимање, откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима, као и у системима видео обезбеђења. Поред надгледања, дронови се данас користе у пољопривреди, за прикупљање података у научно-истраживачке сврхе и испоруку производа и пакета. Такође, спортови који укључују дронове, као што су трке дронова, постају све популарнији.
Корист
Корисност војне употребе беспилотних летелица (БПЛ) сликовито оцртава португалска ауторка чланка Класификација БПЛ, својим уводним цитатом:[4]
„
Замисли себе усред бојног поља са само једним заиста убедљивим циљем: да маневришеш и дејствујеш од једне до друге тачке и да извршаваш своју мисију - са наградом сопственог опстанка. Једно оком фокусираш на сталне претње, а друго на оријентацију у простору! Тензија и дубок страх те граби, изложен си смртној опасности, а мораш то превазићи и супротставити се. Ово ти је приоритет и шанса за преживљавање! Зар не би радије да, док далеко бесни сукоб, седиш за столом у контролној станици мисије, усмераваш БПЛ и безбедно извршаваш свој задатак? Помоћу БПЛ, усмереном антеном, можеш безбедно да учиниш више него што си непосредно могао на бојном пољу, а ниси животно угрожен?
”
Класификација
Класификација БПЛ може бити извршена по основу више аспеката. Европска асоцијација (енгл.European Association of Unmanned Vehicles Systems) (EURO UVS) сачинила је класификацију БПЛ, на основу параметара као што су надморска висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина полетања, величина итд.[4]
Начин управљања
Беспилотне летелице могу бити:
неуправљане;
аутоматски управљане;
даљински управљане од стране пилота, смештеног у статичкој станици или мобилном возилу, на тлу.[а]
Маса, трајање и висина лета
Класификација БПЛ, према међусобно повезаним параметрима, као што су маса, време, долет и надморска висина лета, сврстава их у групе:
„микро“, са масом до 10 kg, аутономија (трајање) лета око 1 сат и радијус до 1 km;
„мини“, са масом до 50 kg, аутономија лета од неколико сати и радијус до 3 до 5 km;
„миди“, са масом до 1.000 kg, аутономија лета од 10 до 12 сати и висине ок 9 до 10 km;
„тешке“ на висинама до 20 km лета и аутономија лета дужа од 24 сати.
Намена
Најчешћа намена БПЛ:
„мета и мамац“ - симулира непријатељску летелицу или ракету, у току обуке у гађању земља-ваздух, ваздух-ваздух;
извиђање - прикупљање и преношење обавештајних података из ваздушног простора и са тла, у реалном времену и меморисање истих (инфо);
борбена - дејства ваздух-тло, ваздух-ваздух и електронско ратовање, у високо ризичним мисијама (види: Беспилотна борбена летелица);
логистичка - карго пренос и друге логистичке операције;
експерименталне - истраживање и развој нових и напредних технологија;
цивилно - привредна и комерцијална употреба, у широком спектру задатака.
Захтеви за: микро БПЛ
Карактеристике
Вредности
Величина
< 15 sm
Тежина
100 g
Носивост
10 g
Долет
1–10 km
Аутономија
60 min
Плафон
< 150 m
Мах брзина
15 m / s
По значају извршаваних војних задатака БПЛ могу бити:
тактичке и
стратегијске.
Тактичке БПЛ се могу поделити у шест поткатегорија: „затвореног“, кратког, средњег, великог долета и ауторитета и најзад, средњег плафона и великог долета, а стратегијске (погледај доњу табелу).[4]
Дефиниција и категорије
БПЛ је летелица са непрекидном информатичком везом, без потребе за људском посадом. Оне обављају различите задатке за потребе војске и у домену цивилног сектора / комерцијалне потребе. Иако се БПЛ углавном користи у војсци, са њом се могу обављати и научне мисије, задаци јавне безбедности, комерцијални послови, као и пренос визуелних података из области катастрофа, подаци за карте, градњу комуникационих релеја, тражење и спашавање, надзор саобраћаја, и тако даље. БПЛ се може контролисати на даљину, полу-аутономно, аутономно, или комбиновано. Заиста, много различитих типова БПЛ постоје, с различитим могућностима и потребама корисника. Неколико различитих интересних групација су предложили стварање референтних стандарда за међународну заједницу БПЛ. Европска асоцијација БПЛ система (EURO UVS) сачинила је класификацију система БПЛ на основу основних параметара као висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина у полетању, величина итд. Универзална табела категорија, приказана је испод. Идентификују се четири главне категорије: микро/мини (види табелу десно), тактичке, стратегијске, као и за посебне задатке. Микро и мини БПЛ обухватају категорију најмањих, које лете на мањим висинама (испод 300 m). Пројекат за ову класу уређаја је фокусиран на стварање БПЛ које раде у урбаним срединама и кањонима или чак унутар зграде, дуж њених ходника, носећи прислушне и визуелне сензоре (предајнике и ТВ камере).[4]
Средње и велике БПЛ су најчешће војне, тактичког и стратегијског значаја, за извршавање целе лепезе војних мисија.
У наредној табели су дате четири главне категорије БПЛ: микро / мини, тактичке, стратешки и за посебне задатке.
Интернационални преглед категорија БПЛ је приказан за стање 2006. године.
Историја
Историја у војној употреби
Најранији покушај да се направи БПЛ имао је Арчибалд Лоу1916. године.[5]Никола Тесла је дао опис флоте беспилотних борбених летелица 1915. године.[6] Одређени број даљински управљаних летелица, укључујући и Хјуит-спери аутоматски авион (енгл.Hewitt-Sperry Automatic Airplane), развијен је током и након Првог светског рата.[5] Већи број је направљен током Другог светског рата услед технолошког напретка и стварања техничких предуслова. Превасходно су коришћене за обуку артиљеријских јединица противваздухопловне одбране у симулацији угаоног праћења циља. Млазни мотор је уграђиван након Другог светског рата, као код Рајан фајерби I, 1951. године. Када су развијена ватрена и ракетна оружја противваздухопловне одбране ваздух-ваздух и ваздух-земља, БПЛ су коришћене као летеће мете (трутови) за обуку у реалном гађању. Прво значајније коришћење БПЛ је било тек у Вијетнамском рату, када су највише коришћене за обележавање циљева за дејство авијације.
САД су повећале улагање у истраживање БПЛ након што је 1960. године оборен Локид U-2, изнад територије СССР, чиме је повећана забринутост за судбину пилота у шпијунским и извиђачким задацима.[7] У борбама током инцидента у Тонкин заливу од 2. до 4. августа1964. године, између морнарица САД и Северног Вијетнама, коришћена је први пут БПЛ са борбеним задатком.[8] Тада је објављена и прва слика оборене БЛП,[9] на шта званични представници САД нису имали коментар.
Током Јомкипурског рата1973. године, сиријске ракетне батерије у Либану направиле су велике губитке израелским борбеним авионима. Као одговор, Израел је развио прву модерну БПЛ. Израелско пионирско коришћење беспилотних летелица су били надзор у реалном времену, електронско ратовање и лажни мамци за противничке снаге.[10][11][12]Радарскозамрачивање ваздушног простора са избаченим мамцима од станиолских листића су омогућили Израелу да у потпуности неутралише сиријску противваздухопловну одбрану почетком Либанског рата 1982., што је за резултет имало да Израел није изгубио ниједног пилота.[13]
Као и сва модерна висока технологија, БПЛ су првенствено развијане за војне потребе, а касније су почеле да се користе и у цивилне сврхе. Неке БПЛ, као што је амерички MQ-1 Предатор могу носити оружје и извршавати борбене задатке. Прва борбена БПЛ је била експериментални пројекат Боинг X-45А, која је служила за испитивање ове наменске технологије.
Друге, као што су Глобал хоук блок 30, користе се за извиђање и надгледање. Такође, „летелице мете“, користе се инсталацијом даљинског управљања за обуку у гађању циљева у ваздушном простору, при извођењу војних вежби и испитивање новог оружја.
У неколико програма, САД спроводе истраживања и развој програма БПЛ. Као пример за то је заједнички програм, са називом енгл.Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA), у оквиру кога Америчко ратно ваздухопловство и морнарица заједно развијају борбене варијанте.[14][15] Истраживачке институције DARPA и НАСА раде на истраживању и развоју система беспилотних летелица са адаптивном (променљивом) конфигурацијом у току лета, захваљујући „паметним“ технологијама. Основни облик летелице аутоматски мења конфигурацију, сходно захтевима оптимизације аеродинамичких карактеристика, зависно од услова различитих фаза лета.[16] Такође, у Европи се развија БПЛ нЕУРОн, намењена за борбу против других БПЛ.
У извештају Гардијана[3] презентиран је план Америчког ратног ваздухопловства, у коме је предвиђено огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби 2047. године. Ови планови су инспирисани са променом у војном размишљању на основу тренутно постигнутих резултата у деликатним и ризичним задацима са БПЛ, посебно у борби против организованог тероризма. У Америчком ратном ваздухопловству расте број војних лица који су оперативно ангажовани на БПЛ, скоро су достигли обим као на пилотираним авионима. Максималан обим пораста БПЛ је био у периоду 2006. до 2009. године, од 12 повећано је на 50 типова.
Ратовање са БПЛ је доста критиковано, због великог процента страдања цивилног становништва.[17] Такође су се критике односиле и на прећутно кршење суверенитета држава.
Критичари истичу да је употреба БПЛ против Повеље УН. Председник Обама и америчка влада се и даље држе аргумената и доктрине свог претходног Председника Буша.
Такође, искуство указује да постоји могућност веома једноставног снимања видео података о учинку БПЛ и на тај начин треба пратити и контролисати њихову употребу и тако спречавати злоупотребе, сагласно Повељи УН.[18]
Повећава се тенденција употребе БПЛ у цивилне сврхе и у том циљу, врше се интензивна истраживања. Поред примене у разним службама масовно се уводе БПЛ у употребу у полицији, за контролу саобраћаја праћење извршиоца разбојништава и других кривичних дела. Њихова примена у полицији има одређених потешкоћа у ставовима парламената појединих земаља. Поред тога, постоји забринутост и за заштиту података. У процени штета од природних непогода — олује, пожара, поплава, земљотреса и друго, БПЛ се користе професионално за прикупљање релевантних података извиђањем, преносом слике у реалном времену и снимањем стања. БПЛ су врло често у тој улози незаменљиве.[19]
У Немачкој је у току програм развоја БПЛ које ће моћи детектовати појаву пожара у широком рејону надгледања. Планира се надгледање целе територије и са интеграцијом информација, што ће драстично смањити штете и последице од пожара. Пренос података ће бити интегрисан и презентиран, у реалном времену, центрима за ванредне догађаје.[20]
У циљу обуке и едукације становништва у Немачкој, постављена је експериментална организација која окупља хобисте за даљинско беспилотно летење.
Од априла 2010. године, НАСА ради на глобалном истраживање атмосфере уз употребу БПЛ са дугим временским остајањем у ваздуху (ауторитетом). За ову намену БПЛ носе додатне пакете разних сензора, који се користе за мерења већег броја величина и промена за потребе научних истраживања. БПЛ су у августу и септембру 2010. године сакупиле многобројне информације о ураганима „Ерл“ и „Френк“.[21][22][23]
Фотографијама, из ваздушног простора, које праве БПЛ, прикупљају се корисни подаци за истраживање, анализе и процене, као и добијање законитости, развоја и интензитета дејства парка ветра.[24][25]
У децембру 2011. године, еколошко друштво за очување животне средине на мору успоставило је надгледање, контролу и откривање криволова китова у јапанским морима са БПЛ.[27]
Типични профил лета беспилотне летелице, у задацима надгледања.
Развој и производња БПЛ
Развој и производња БПЛ су глобалне активности, широм света. САД и Израел су први почели да развијају ову технологију и активности, а амерички произвођачи су имали удео на тржишту од преко 60% у 2006. години, а предвиђа се повећање за 5-10% после 2016. Нотроп, Граман и Џенерал атомикс су доминантни произвођачи у овом сегменту индустријске производње. Остварују то са БПЛ Глобал хоук, Предатор и Маринер. Израелски и европски произвођачи су другостепени због нижих могућности властитог инвестирања. Европски удео на тржишту представља само 4% од глобалног промета у 2006. години.
Трошкови развоја за америчке војне БПЛ, као и код већине војних програма, имају тенденцију да прекораче своје почетне процене. Ово је углавном због промена у захтевима за време развоја и пропуста у рационалном искоришћењу расположивих капацитета.[6][28]
Степен аутономије БПЛ
Рана употреба БПЛ, била је током рата у Вијетнаму. Оне су након лансирања снимале видео-записе на филмској траци у уређају на летелици. Често су лансиране и летеле су у правој линији, или у унапред подешеној кружној путањи и прикупљале су видео податке све док нису остале без горива, након чега су слетале. После слетања, филм се развијао за анализу. Због једноставне природе ових летелица, исте су често биле називане трутови. Са новим системима радио управљања, постале су даљински управљиве, са далеко проширеном и софистицираном наменом, па и далеко корисније. Данашње БПЛ комбинују даљинско управљање и компјутеризовану аутоматизацију, као и потпуно аутономни лет. Савременије верзије могу имати уграђене команде лета са даљинским управљањем и помоћне системе аутоматизације за обављање људских дужности пилота ниског нивоа, као што су одржавање брзине, стабилизација на путањи и одређене функције навигације за задату трајекторију. Овако софистициране системе је погрешно даље називати трутом, напротив оне су „паметне“ летелице, поготово што оне могу већи део своје трајекторије да излете без људске интервенције.
Произилази да старије беспилотне летелице нису биле уопште „аутономне“. У ствари, област „аутономије“ БПЛ је новији појам и у сталном је развоју, чија економија је у великој мери вођена са војним приоритетним потребама за престиж у ефикасности. У односу на производњу хардвера БПЛ, тржиште за технологију „аутономије“, прилично је незрело и неразвијено. Због тога, „аутономија“ ће и даље наставити да буде уско грло развоја будућих БПЛ. Ова област је под технолошком и привредном тајном, а још више је заштићена у војном сегменту.[б][29]
Технологија за аутономију лета БПЛ обухвата следеће категорије:[30]
Фузију информација сензора: Комбиновање информација из различитих сензора које користе системи БПЛ.
Комуникација: Управљање са комуникацијама и координација између више учесника у условима непотпуних и несавршених информација.
Одређивање трајекторије лета: Одређивање оптималне путање лета за БПЛ, сусрет са одређеним циљевима и ограничења мисије, као што су физичке препреке или количина горива.
Генерисање управљања по заданој трајекторији: Одређивање оптималног управљања за жељени маневар да би се следила задана трајекторија, или оптимални прелет са једне локације на другу.
Стандард кретања по трајекторији: специфични захтеви стратегије управљања са ограничењем одступања БПЛ у оквиру неке прописане величине на путањи (дозвољена толеранција).
Расподела задатака: Одређивање оптималне поделе задатака учесника у оквиру групе, са временом и ограничењем опреме.
Здружена тактика: Формулисање оптималних тактичких секвенци и просторног распореда између активности учесника у циљу повећања укупног ефекта и резултата у оквиру целе мисије.
У општем смислу „аутономија“ се обично дефинише као способност да се доносе одлуке без људске интервенције. У том смислу, циљ „аутономије“ је да научи БПЛ да буде „паметна“ и да се понаша што сличније као кад са њом управља човек. Та особина може да се повеже са развојем области вештачке интелигенције, експертских система, неуронских мрежа, машинског учења, обраде природних језика и са визијом. Међутим, пут технолошког развоја у области „аутономије“, углавном је следио приступ одоздо нагоре, као што су хијерархијски системи управљања, и новији резултати су у великој мери на основу искуства у области теорије управљања (аутоматике), а мање рачунарске струке. На основу тога, највероватније да ће „аутономија“ наставити да се развија првенствено кроз теорију управљања и аутоматике.
У извесној мери, крајњи циљ је у развоју технологија „аутономије“ БПЛ да замени човека пилота. Остаје да се види да ли будући развој технологије „аутономије“, може бити ограничен са политичком климом око њене употребе у одређеним апликацијама БПЛ. Резултат тога, вештачка визија за пилотирање није способна да достигне ниво човека пилота. Може само да му се приближи. НАСА је користила синтетичке визије за пробне пилоте на програму ХиМАТ у раним осамдесетим годинама 20. века (види слику доле), али са појавом „аутономије“ на вишем технолошком нивоу у БПЛ са софистицираним аутопилотом, у великој мери смањена је потреба за синтетичку визију.
Технологије интероперабилности беспилотне летелице постале су од суштинског значаја као системи са којима је доказана њихова велика могућност у војним операцијама, имајући у виду сувише изазовне и опасне радње за војску. НАТО је покренуо питање потребе за заједништво кроз споразум стандардизације STANAG (енгл.Standardization Agreement) 4586. Презентирао је споразум, који је почео са процесом ратификације, у 1992. години. Циљ је, да се омогући савезничким народима да лако деле информације добијене од беспилотних летелица кроз заједничке технологије „језика“ контролних станица. Стандард STANAG 4586 обухвата да БПЛ буду способне да „разумеју“ информације у стандардизованим форматима порука. Исто тако, сазнања добијених из других усклађених БПЛ, могу се пренети на летелицу као специфичне поруке из формата за беспрекорну интероперабилност.[31] То може да функционише са заједничком подршком тог протокола свих држава савезника. Амандмани су од тада придодати на оригинални текст споразума, на основу повратних информација и примедби од стручњака из области индустрије и панела познатих као тим старатеља за подршку. Друго издање стандарда STANAG 4586 је тренутно у разматрању. Постоје многи системи који су данас доступни, а који се развијају у складу са STANAG 4586, укључујући и производе од лидера у индустрији, као што су велике корпорације.[32]
Станица за управљање са БПЛ, са приказивачким екранима.
Даљинска „вештачка кабина“ (синтетичка), од експерименталне летелице HiMAT.
Интеграција хардвера и софтвера, у функцији „анатомије“ лета БПЛ
Технологија „аутономије“ БПЛ је настала интегрисањем механичких и електронских компоненти, као што су рам и сензоринавигације, рачунари, батерије и остали сензори. Овај пакет опреме обавља функције за „аутономне“ задатке са тежњом за минималне разлоге интервенције даљинског оператора, човека пилота. Уграђене компоненте могу се сврстати у групе:
рачунар за управљање са летом (енгл.flight control computer) (FCC),
навигациони сензори,
комуникацијски модул и
енергетско напајање.
Рачунар за управљање са летом је са уграђеним програмом PC 104, пројектован је са компатибилним електронским плочама због индустријског степена поузданости, компактности и могућности проширивања капацитета. Главна плоча покреће процесор „Пентиум“ 233 MHz MMX CPU са 64 MB RAM и 72 MB флеш диск RAM. Серијско повећање улаза на плочу, преко њене могућности, обично се решава са преузимањем плоча (TOB), и DC-DC уз конверзију енергетског снабдевања преоптерећене плоче CPU, преко PC 104 за комуникацију, серво управљања и снаге снабдевања, сваком посебно. Срце навигације је усвојени инерцијални навигациони систем (ИНС) Боинг DQI-NP. Он се састоји од пакета „чврсто“ уграђених инерцијалних сензора и дигиталног процесора сигнала са серијским прикључком. Излаз навигационог система DQI-NP је серијско решење. Потребно је периодично ажурирање показивања сензора ИНС у односу на позицију са спољним реперима, да би се исправила системска грешка процене позиције БПЛ.
Структура система аутономног управљања летом БПЛ[32]
Глобални позитиони систем (GPS), који се користи у овој управљачкој структури је Новател РТ-2. Он има изузетну тачност од 2 cm. Рачунар DQI-NP команди лета добије позицију и вредност линеарне и угаоне брзине БПЛ, велике прецизности, процењене од Новател РТ-2 преко RS-232. Он преноси конвертоване поруке о процени положаја из пакета GPS према DQI-NP, сваке секунде. На основу добијених навигационих података, FCC израчунава излаз за четири канала управљања: пропињање, скретање, ваљање и режим рада мотора. На основу тога улаза командне површине и „гас“ мотора се покрећу са комерцијално доступним серво моторима, који прихватају PWM сигнале (у трајању 14-21 ms, као референтне команде, са вредностима кашњења од 0,8-2,4 ms, „временска константа“). Да би се осигурала безбедност, додаје се посебно коло на прилагођено преузимање плоче ТОБ да би се могло пребацити управљање са FCC на радио предајник, за управљање пилота из земаљске командне станице. Други канали при случају прекорачењу могућности основног панела прочитаће излаз радио рисивера да би човек пилот преузео команду над БПЛ. Ово решење се показало изузетно важним за систем идентификације и повратне информације за помоћ и поузданост у летењу.
Комуникациони модул садржи два модема са бежичним картицама од 900 MHz и једне бежичне етернет картице од 2.4 GHz. Врста уређаја за комуникације се бира на основу типа мисије. Бежични модеми су кориснији за мисије великог долета, јер њихов је супериорни опсег до 20 mi (32 km). Мана им је релативно спор проток (<11,5 kbps). Један бежични модем се користи за пренос навигационих података, а други се користи за читање диференцијалних података које емитује GPS. У нормалним ситуацијама, бежична етернет картица од 2,4 GHz има предност због релативно великог протока (до 11 Mbps), свестраности и ниске излазне снаге и смањених потенцијалних сметњи код осетљивих GPS радњи. Тренутно, бежични етернет се користи као кичма више учесника у систему који се састоји од већег броја БПЛ.
Земаљска станица се састоји од GPS базне станице и преносног рачунара намењеног за комуникације и уређаја као што су бежични модем или бежични етернет. Земаљска станица прати и чува податке о лету БПЛ и шаље команде за навигацију на „језику“ управљања са БПЛ.
Веће беспилотне летелице су опремљене уграђеном визијом коју подржава процесна јединица (VPU) и камером са зумом на платформи. VPU може да прати објекат циљ са одређеним бојама и израчунава своју координацију на основу на навигационе податке добијене од рачунара FCC путем серијске везе. Може се приступити по независном бежичном етернету за праћење и отклањање грешака сврхе. VPU опслужује виталну улогу визије слетања, избегавања објеката на земљи (обилажење препрека) откривање и препознавање слике и плана релевантне зграде.[32]
Преглед беспилотних летелица у свету, у 2011.
Преглед беспилотних летелица, у оперативној употреби у свету, у 2011
. години.
^Код савремених летелица је најчешћа комбинација последња два начина. Даљински је пилот води у рејон крстарења, а у томе рејону аутоматски крстари, са меморисаним програмом. Задаци борбених БПЛ, још увек се извршавају са вођењем од стране пилота.
^Прави пример и доказ је догађање око недавног преузимања и заробљавања шпијунске БПЛ RQ-170 Сентинел, од стране Ирана.[29]
^„unmanned aerial vehicle” (на језику: (језик: енглески)). thefreedictionary. Приступљено 31. 7. 2014. „unmanned aerial vehicle”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^axe, david (6. 17. 2009). „Strategist: Killer Drones Level Extremists' Advantage” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 31. 7. 2014. „Strategist: Killer Drones Level Extremists’ Advantage”Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ аб„US now trains more drone operators than pilots” (на језику: (језик: енглески)). theguardian. 23. 8. 2009. Приступљено 31. 7. 2014. „US now trains more drone operators than pilots”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ абвгдMaria de Fátima Bento (January/February 2008). „UAV Classification”(PDF) (на језику: (језик: енглески)). insidegnss. Приступљено 31. 7. 2014. „UAV Classification”Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ абTaylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles.
^Scheve, Tom (22. 7. 2008). „A Brief History of UAVs” (на језику: (језик: енглески)). howstuffworks. Приступљено 3. 8. 2014. „A Brief History of UAVs”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Levinson, Charles (13. 1. 2010). „Israeli Robots Remake Battlefield” (на језику: (језик: енглески)). online.wsj. Приступљено 3. 8. 2014. „Israeli Robots Remake Battlefield”CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Axe, David (12. 21. 2010). „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 4. 8. 2014. „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off”Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Technology, Adaptability & Transfer” (на језику: (језик: енглески)). darpa. Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Technology, Adaptability & Transfer”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„DARPA's Morphing Program” (на језику: (језик: енглески)). dnc.tamu. Архивирано из оригинала 02. 03. 2004. г. Приступљено 4. 8. 2014. „DARPA's Morphing Program”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Schutz für Mensch und Umwelt” (на језику: (језик: немачки)). gasmessung. 22. 9. 2008. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Schutz für Mensch und Umwelt”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen” (на језику: (језик: енглески)). spiegel. 14. 4. 2010. Приступљено 4. 8. 2014. „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Bowes, Peter (14. 4. 2010). „Nasa drone embarks on science flights” (на језику: (језик: енглески)). news.bbc.co. Приступљено 4. 8. 2014. „Nasa drone embarks on science flights”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„GloPac; Science Overview” (на језику: (језик: енглески)). espo.nasa. Архивирано из оригинала 16. 07. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2014. „GloPac; Science Overview”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Windparks ineffizient” (на језику: (језик: немачки)). 3sat. Приступљено 4. 8. 2014. „Windparks ineffizient”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden” (на језику: (језик: енглески)). diepresse. 24. 6. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf” (на језику: (језик: немачки)). derstandard. 25. 12. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ аб„Iran military landed US spy drone” (на језику: (језик: енглески)). presstv. Приступљено 4. 8. 2014. „Iran military landed US spy drone”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Tactical UAV System” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tactical UAV System”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD (21. 9. 2010). „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD” (на језику: (језик: енглески)). armyrecognition. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Hoyle, Craig (15. 7. 2010). „Sagem reveals new Patroller UAV variants” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „Sagem reveals new Patroller UAV variants”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Watchkeeper Tactical UAV” (на језику: (језик: енглески)). army-technology. Приступљено 4. 8. 2014. „Watchkeeper Tactical UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Coppinger, Rob (13. 6. 2008). „BAE Systems unveils its armed UAV Fury” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems unveils its armed UAV Fury”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials” (на језику: (језик: енглески)). air-attack. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„BAE Systems - Herti XPA-1B” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems - Herti XPA-1B”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Shadow 600” (на језику: (језик: енглески)). deagel. Приступљено 4. 8. 2014. „Shadow 600”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)” (на језику: (језик: енглески)). unmanned. 26. 8. 2011. Архивирано из оригинала 30. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested” (на језику: (језик: енглески)). archive. Архивирано из оригинала 11. 07. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„SkyRaider OPV/UAV” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „SkyRaider OPV/UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Ucon wins rights to KARI Durami UAV” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. 29. 6. 2004. Приступљено 8. 8. 2014. „Durami UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Mk 4.4 Aerosonde” (на језику: (језик: енглески)). airbornescience.nasa. Mk 4.4 Aerosonde. Приступљено 8. 8. 2014. „Mk 4.4 Aerosonde”Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^classification, AAI’s Aerosonde Mark 4.4 is a Small Unmanned Aircraft System. „AEROSONDE MARK 4.4 SERIES: STRENGTH AND FLEXIBILITY.”(PDF) (на језику: (језик: енглески)). uvsr. Архивирано из оригинала(PDF) 11. 08. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014. „Aerosonde Mark 4.4”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^EADS (17. 9. 2010). „EADS Resumes Flight Tests of Barracuda” (на језику: (језик: енглески)). defencetalk. Приступљено 8. 8. 2014. „Barracuda”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” (на језику: (језик: енглески)). 22. 1. 2012.Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Warwick, Graham (1. 1. 2014). „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future” (на језику: (језик: енглески)). aviationweek. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)