Белоречењски рејон

Белоречењски рејон
Белореченский район
Положај Белоречењског рејона
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарБелореченск
Координате44° 46′ 20″ N 39° 52′ 00″ E / 44.77222° С; 39.86667° И / 44.77222; 39.86667
Статусопштински рејон
Оснивање1924.
Површина1.326,58 km2
Становништво2018.
 — број ст.108.692
 — густина ст.81,93 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86155
ОКАТО код03 208 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Белоречењски рејон (рус. Белореченский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у јужном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2018. на територији рејона живело је 108.692 становника или у просеку 81,93 ст/km². Површина рејонске територије је 1.327 km².

Географија

Мост преко реке Белаје код Белореченска

Белоречењски рејон се налази на југу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.326,58 km², и по том параметру налази се на 32. месту у Покрајини. Граничи се са Апшеронским рејоном на југу и са Горјачкокључким градским округом на западу, док је на северу, северозападу и истоку територија Републике Адигеје.

Највећи део рејонске територије има равничарски рељеф и налази се на подручју алувијалне Закубањске равнице, док је нешто издигнутији усточни део нешто виши. Рељефом рејона доминирају три реке које се налазе у басену реке Кубањ − Пшиш на истоку и Белаја са Пшехом у централном делу. Источним делом рејона протиче река Псенафа, лева притока Лабе.

Историја

Белоречењски општински рејон успостављен је 2. јуна 1924. као административна целина тадашњег Мајкопског округа Југоисточне области и првобитно је у свом саставу имао 12 месних заједница. Већ у новембру исте године улази у састав Севернокавкаске покрајине, потом 1934. постаје делом Азовско-црноморске покрајине, и на послетку 1937. улази у састав Краснодарске покрајине у чијим границама се налази и данас.

У новембру 1979. из састава рејона издвојен је град Белореченск који је директно потчињен покрајинској администрацији, али је остао рејонским административним центром. У административне границе рејона враћен је 2005. године.

Демографија и административна подела

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 99.041 становника,[1] док је према процени из 2018. ту живело 108.692 становника, или у просеку око 81,93 ст/km².[2] По броју становника налази се на 12. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,94%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2018.
74.421 81.104 87.498 37.626[3] 43.542[4] 99.041[1] 108.692*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 63 насељена места административно подељених на 11 другостепених општина (једну градску и 109 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Белореченск у ком живи половина укупне рејонске популације. Више од пет хиљада становника имају још село Великовечноје (6.200) и станице Рјазанскаја (5.500) и Пшехскаја (5.064).

Саобраћај

Најважнији саобраћајни правац који пролази преко територије Белоречењског рејона је магистрални друм А-160 који повезује градове Кореновск и Мајкоп. Код Белореченска се налази мањи аеродром.

Види још

Референце

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям Краснодарского края на 1 января 2018 года”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 03. 04. 2018. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

Белоречењски рејон на Викимедијиној остави.