После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке, укупно 3.300 досељеника који су основали три „сестринска” села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (фр.Seul Tour), Шарлвил (фр.Charleville) и Санкт Хуберт (нем.Sankt Hubert). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.[2]
Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босанске Крајине. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3134 становника од чега су већина Срби.
Демографија
У насељу Банатско Велико Село живи 2512 становника по попису из 2011. године, од тог броја 2170 становника је било пунолетно.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.