Квалификације су одржане 14. јула, а финале 15. јула, уз учешће дванаест такмичара из шест земаља. У финале се пласирало 5 првопласираних у квалификацијама.
Свих дванаест стакача удаљ су се такмичили 14. јула у квалификацијама, а у финале се пласирало пет најбољих. У квалификацијама је оборен и важећи олимпијски рекорд.
Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Принстајн је поштовао договор између Кренцлајна и њега да се не такмиче у недељу и није се такмичио у финалу у недељу 15. јула. Кренцлајн, се такмичио и постигао резултат бољи од Принстејновог олимпијског рекорда у квалификацијама првог дана и освојио злато. Принстајну је признат резултат из квалификација и заузео је друго место. Деланоа није скакао као првог дана и пао је на пето место.
Игре у Паризу обележили су бројни протести америчких спортиста, којима из верских разлога, није одговарало што се такмичења одржавају у недељу. У историји олимпизма остао је, тим поводом, забележен сукоб америчких атлетичара Алвина Крензлајна и Мајера Принстајна, који су се након освајања прва два места у квалификацијама скока удаљ, договорили да не наступе у финалу, зато што је било заказано за недељу.
Крезцлајн је, међутим, прекршио договор, изашао на скакалиште и за један сантиметар надмашио Принстајнов резултат из квалификација и освојио златну медаљу. Љут зато што је Крензлајн прекршио договор Принстајн је на церемонији доделе медаља напао свог ривала и ударио га шаком у главу.
De Wael, Herman. Herman's Full Olympians: "Athletics 1900". Accessed 18. март2006. Available electronically at [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2006).
