На Играма су дебитовале жене у три спорта: једрењу, голфу и тенису. Америчке спортисткиње су учествовале у голфу (5) и тенису (2). Прву златну медаљу за САД у конкуренцији жена освојила је играчица голфа Маргарет Абот.
У укупном поретку САД су биле друге са 47 освојених медаља (19 златних, 14 сребрних и 14 бронзаних).
На атлетским такмичењу учествовао је 41 амерички атлетичар, а освојено је 39 медаља. Медаља би било и више да организатор није прекршио договор представницима да се амерички такмичари из верских разлога не такмиче недељом, па су многи атлетичари одустали да учествују у финалним тркама које су биле одржане у недељу иако су у квалификацијама имали најбоље резултате.
Најуспешни такмичар са 4 освојене златне медаље је Алвин Крензлајн и који је у свим тркама поставио нове олимпијске рекорде. Са три златне следи Реј Јури. Највише медаља по 5 освојили су
Ирвинг Бакстер (2+3+0) и Џон Туксбери (2+2+1).
Ово је било прво учествовање САД у бициклизму на Летњим олимпијским играма. Учествовао је један учесник који се такмичио у обе дисциплине, освојивши бронзану медаљу у дисциплини спринта на 2.000 метара и постао једини бициклиста ван Француске који је освојио медаљу у бициклизму.
Број и имена америчких такмичара у разним изворима су различити 2 или 3 јер се Ivan, Viscount d'Oyley у једном води као представник САД а у другом Француске. Постоји и разлика у имену такмичара који се такмичио у сабљи за професионалне тренере Otto Schoenfeld или N. Orleans. У овом тексту су подаци са сајта [1] SR/Olympics Sports
На Тениском турниру у четири дисциплине учествовало је 5 тенисера (2. жене и 3 мушкарца. Иако су освојили 3 медаље, само једна Мерион Џоунс у појединачној конкуренцији је приписана медаљама САд, а остале две сребрна Базил Спалдинг де Гармендија и бронзана Мерион Џоунс у играма мушких и мешовитих парова су приписане мешовитим тимовима.
^Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Принстајн је поштовао договор између Кренцлајна и њега да се не такмиче у недељу и није се такмичио у финалу у недељу 15. јула. Кренцлајн, се такмичио и постигао резултат бољи од Принстејновог олимпијског рекорда у квалификацијама првог дана и освојио злато. Принстајну је признат резултат из квалификација и заузео је друго место.
^Најбољи резултат на свету (светски рекорди нису били вођени до 1912.
^Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Гарет је одбио да баца у финалу јер је прекршен договор организатора и представмика САД да се из верских разлога не такмиче у недељу. Гарету је признат резултат из квалификација и заузео је треће место.
^Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Макракен је одбио да баца у финалу јер је прекршен договор организатора и представмика САД да се из верских разлога не такмиче у недељу. Макракену је признат резултат из квалификација и заузео је друго место.
Занимљивисти
Игре у Паризу обележили су бројни протести америчких спортиста, којима из верских разлога, није одговарало што се такмичења одржавају у недељу. У историји олимпизма остао је, тим поводом, забележен сукоб америчких атлетичара Алвина Крензлајна и Мајера Принстајна, који су се након освајања прва два места у квалификацијама скока удаљ, договорили да не наступе у финалу, зато што је било заказано за недељу.
Крезцлајн је, међутим, прекршио договор, изашао на скакалиште и за један сантиметар надмашио Принстајнов резултат из квалификација и освојио златну медаљу. Љут зато што је Крензлајн прекршио договор Принстајн је на церемонији доделе медаља напао свог ривала и ударио га шаком у главу.