Астрономија у Србији се односи на историјат и развој ове науке на територији данашње Републике Србије. Астрономија у Србији је развијена у складу са њеним економским могућностима, или чак и нешто изнад њих.^[1] Астрономска опсерваторија Београд (на Звездари), основана 1887, једна је од најстаријих научних институција у Србији.^[1] Србија је чланица Међународне астрономске уније од 1935.^[1]

Астрономска опсерваторија Београд и даље је једина професионална опсерваторија у Србији.^[1] Опсерваторија поседује осам професионалних телескопа, а тренутно завршава нову станицу на планини Видојевици код Прокупља.^[1] У Србији постоји још неколико мањих народних и универзитетских опсерваторија: Народна опсерваторија у Београду, Новосадска астрономска опсерваторија (www.adnos.org/Opserv.aspx) и Опсерваторија Белерофонт у Крагујевцу (physics.kg.ac.rs/fizika/opservatorija). Два су планетаријума: Београдски и Новосадски.

Астрономија се предаје на основним и средњим школама, али само као део других предмета.^[1] Велики значај у предавању астрономије има Истраживачка станица Петница^[1]. Пет универзитета у Србији нуди студије астрономије: Београдски, Новосадски, Крагујевачки, Нишки и Приштински^[1]. Од тога су на Београдском универзитету до сада дипломирала 242 астронома, а 6 астронома на Новосадском; у Србији раде још 4 астронома који су звање стекли ван земље^[1].

У Србији излази неколико часописа посвећених астрономији: Астрономски магазин, Васиона, Астрономија и други^[1]. Такође, од 1936. објављује се научни часопис Српски астрономски журнал (saj.matf.bg.ac.rs)^[1].

У Србији постоји 17^[1] удружења астронома-аматера од којих је најстарије^[2] Астрономско друштво Руђер Бошковић.

Србија је крајем 2012. године добила три астрономска радио-телескопа.^[3]