Андреја Андра Божић (Бадњевац , 1899 – Крагујевац , 21. октобар 1941 ) је био свештеник Српске православне цркве , један од организатора четничког покрета у Шумадији и жртва масакра у Крагујевцу .
Рођен је 1899 . у баточинском селу Бадњевац , у познатој и угледној сеоској породици. Завршио је Богословију и добио парохију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у родном селу. Оженио се и имао Радована, Благоја, Радмилу и Десанку. У селу је подигао Дом, обновио сеоске задруге и био члан Главног одбора Савеза српских земљорадничких задруга.
Заједно са својим братом Каменком Божићем , сенатором Краљевине Југославије , подигао је 1940 . године спомен-чесму жртвама ратова за ослобођење и уједињење 1912-1918 .
Око 28. маја 1941 . године, код Божића су дошли капетан Милутин Братковић и пешадијски поручник Драган Сотировић , повереник пуковника Драгољуба Михаиловића за Шумадију . Они су му објаснили да пуковник Михаиловић окупља снаге за подизање устанка против окупатора и позвали га да им се придружи, што је Божић са одушевљењем прихватио[ 1]
Јави пуковнику Михаиловићу да је Андра Божић од данас њему одани борац и да на њега може рачунати!
Божић је 8. септембра у Бадњевцу одржао састанак групе југословенских краљевских официра и угледних домаћина, на којем је формирано пет четничких одреда. Састанку су присуствовали капетан Александар Милошевић , поручник Драган Сотировић , капетан Мића Обрадовић , Прокопије Гачић, Милутин Братковић , Тадија Вуловић и Аца Домановић . Радмила , ћерка проте Божића, била је једна од организаторки Црних шамија .
Делатност и опредељење проте Божића, било је познато и Марисаву Петровићу , команданту Другог пука Српског добровољачког корпуса , родом из оближњег села Градац .
Припадници Српског добровољачког корпуса су га ухапсили 19. октобра 1941 . године и заточили у једној школи у Крагујевцу , у време прикупљања таоца пред крагујевачки масакр . Ту му је пришао Марисав Петровић
Видиш бре, попе Андро, да ти од мене зависи живот. Ако ме је воља, ти ћеш бити стрељан, а ако је мени воља, бићеш пуштен!
На ово му је прото Божић одговорио[ 2]
Вала Марисаве, кад мој живот зависи од тебе, и не треба ми! Више волим да будем стрљан но да живим твојом милошћу.
Стрељан је у зору 21. октобра око 8 часова са првом групом таоца на старом српском војничком гробљу у Шумарицама . У Спомен-музеју „21. октобар“ чува се опроштајна порука проте Божића:
Збогом, драги моји! Невино страда, Ваш заувек, Андра.
Протину кћерку Радмилу Божић су 1948 . године убили агенти УДБЕ . Син Благоје Божић је успео да оде у емиграцију.
На Петровдан 2007 . године, на парохијском дому у Бадњевцу је откривена спомен-плоча посвећена проти Андри Божићу.
