Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Када је имао само шест недеља живота, лекари су установили да мали Алексеј болује од хемофилије. Када је био мали, царевић је имао две дадиље које су га пазиле да се не повреди током игре јер је био склон крварењу. Те кобне ноћи, када су убијени, тринаестогодишњи Алексеј је био толико болестан да није могао да хода, те га је отац, цар Николај носио у наручју до сигурне смрти.
Шал царевића Алексеја
Икона са ликом Светог мученика Алексеја и део његовог шала у руској цркви у Београду.
Син цара Николаја Романова Алексеј погубљен је са осталом децом Романових у дому Ипатијевих. Да би спречио овај гнусни чин, у помоћ је покушао да стигне адмирал Александар Васиљевич Колчак, али је било доцкан. Међу стварима које су пронађене на стратишту, видео је шал принца Алексеја.
То је био шал који су му штрикале његове четири сестре док је још царица мајка Александра Фјодоровна била трудна са њим. Колчак је препознао шал за који је малишан током детињства био дубоко везан, па га је послао у Лондон великој кнегињи, одатле је стигао у Аустралију, а са тог континента у цркву у Београд, где се и данас чува.[1]
