Александар Цинцар-Марковић

Александар Цинцар-Марковић
Александар Цинцар-Марковић 1935. године.
Лични подаци
Датум рођења(1889-06-20)20. јун 1889.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1947.(1947-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (57/58 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
Узрок смртиСмртна казна
Породица
ПородицаЦинцар-Марковићи
5. фебруар 1939 — 27. март 1941.
ВладаПрва влада Драгише Цветковића
Друга влада Драгише Цветковића
ПретходникМилан Стојадиновић
НаследникМомчило Нинчић

Александар Цинцар-Марковић (18891947) био је српски и југословенски дипломата и министар спољних послова Краљевине Југославије од 5. фебруара 1939. до 27. марта 1941.

Породица, детињство и младост

Др Александар Цинцар-Марковић рођен је у Београду 20. јуна 1889. године. Отац, пуковник Марко К. Цинцар-Марковић, командант целокупне жандармерије Србије брат је генерала Димитрија Цинцар-Марковића, председника министарског савета (владе) Краљевине Србије и син пуковника Константина - Косте Цинцар-Марковића, шабачког окружног начелника, усвојеника госпође Томаније Обреновић, кћерке лозничког војводе Антонија Богићевића и жене господара Јеврема Обреновића, a унук Цинцар-Марка Костића (1777—1822), војводе сокоског и кнеза шабачке посавине, родоначелника Цинцар-Марковића.[1] Александар Цинцар-Марковић је имао брата Љубомира Цинцар-Марковића питомца Војне академије[2] и сестре Јелицу и Зору.

Основну школу и Прву мушку гимназију завршио је у Београду.[3] Студирао је права у Фрајбургу и Берлину, где је и дипломирао 1911. Докторирао је у Француској.

Студије права је привремено прекинуо после аустроугарске објаве рата Србији. Ступио је у прву ђачку чету у Скопљу, августа 1914, упућен је на фронт у чину ђака наредника новембра 1914, произведен је у чин резервног пешадијског потпоручника 1915, остао је на војној дужности до ступања у службу Министарства иностраних дела. После ратова имао је чин резервног пешадијског капетана I класе.

Кретање у служби

Александар Цинцар-Марковић ступио је у службу Министарства иностраних дела 1. марта 1918. Унапређен је у секретара Посланства у Бриселу јула исте године. После потписивања примирја у Првом светском рату враћен је на дужност у министарство. На Конференцији мира у Паризу био је члан Секретаријата делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, секретар Николе Пашића. Био је члан и генерални секретар делегације Краљевине СХС у Рапалу 1920. и Санта Маргерити 1922.

Александар Цинцар-Марковић је одређен да отвори Конзулат Краљевине СХС у Задру, јуна 1921, и био је први југословенски конзул у тадашњем италијанском граду. Премештен је за конзула у Трсту јула 1922. године. Премештен је за првог секретара Посланства у Тирани 17. јула 1923, а после три дана је унапређен у саветника истог дипломатског представништва. Александар Цинцар-Марковић је постао отправник послова почетком септембра исте године.[4] Један од кључних задатака био је да пронађе нову погодну личност међу угледним Албанцима са којима би могла да сарађује југословенска дипломатска и конзуларна служба. Он није имао превише поверења у обећања и планове Ахмеда бега Зогуа. После повратка Ахмеда бега на власт, децембра 1924, а и због сопственог здравственог стања, Александар Цинцар-Марковић је премештен у министарство маја 1925. године.[5] Током 1925. и 1926, био је шеф IV одсека Првог политичког одељења (задуженог за Албанију, Хиландар и црквено-школска питања у Цариграду) и III одељења Генералне политичке дирекције (задуженог за Албанију, Грчку, Бугарску и Турску). Највећу пажњу посвећивао је албанским пословима, активностима ВМРО, мађарске емиграције у Краљевини СХС и комуниста. Премештен је за саветника Посланства у Будимпешти 15. јуна 1926. године. Био је отправник послова од почетка јула до краја новембра,[6] у време када је постојала могућност побољшања југословенско-мађарских односа после говора регента и адмирала Миклоша Хортија на прослави 400-годишњице Мохачке битке.[7] Премештен је за саветника посланства у Паризу, децембра исте године, где је радио на албанским и мађарским пословима. Међутим, потписивање италијанско-албанског Пакта пријатељства, због којег је Момчило Нинчић поднео оставку, принудило је новог министра иностраних дела Нинка Перића да повуче Александра Цинцара-Марковића у Београд, фебруара 1927, због рада на албанским пословима.[6] Премештен је за саветника Посланства у Софији маја 1927. године. Убрзо је избила афера између Александра Цинцара-Марковића и Брониславе Михел (рођене Жечиковски), супруге секретара посланства Станислава Михела, којима је био венчани кум. Пошто је софијска јавност била врло заинтересована за развој ситуације, чиме је пољуљан дипломатски и државни престиж Краљевине СХС, оба чиновника су кажњена,[8] а има индиција и да је разматрано отпуштање из службе Александра Цинцара-Марковића.[9] Премештен је за саветника Посланства у Бечу крајем августа 1928, и на нову дужност је ступио почетком септембра. Премештен је за саветника Посланства у Паризу почетком септембра 1930, а на дужност је ступио средином октобра. Иако је посланик у Паризу Мирослав Спалајковић препоручивао министру иностраних послова Војиславу Маринковићу свог штићеника Александра Цинцара-Марковића за унапређење у ранг посланика фебруара 1932, то је учинио тек министар Богољуб Јевтић децембра 1933. године.[6][10]

Посланик у Софији и Берлину

Александар Цинцар-Марковић је преузео дужност посланика Краљевине Југославије у Софији средином фебруара 1934. године. На дужности је био током владе Звенара на челу са Кимоном Георгијевим која се званично обрачунавала са ВМРО и радила на успостављању што бољих бугарско-југословенских односа. Процедура премештаја за посланика у Берлину отпочела је, септембра 1935, непосредно пре инцидента преласка Дамјана Велчева са југословенске на бугарску територију. Током његове службе у Софији, војни аташе био је генералштабни пуковник Драгољуб Дража Михаиловић.

Пре преузимања нове дужности посланика Краљевине Југославије у Берлину, Александар Цинцар-Марковић се задржао месеца дана у Београду, припремајући се за рад на новом положају. Био је југословенски посланик у Немачкој до пада владе Милана Стојадиновића, фебруара 1939, када је постављен за министра иностраних послова у влади Драгише Цветковића.

Министар иностраних послова Краљевине Југославије

Министри спољних послова Југославије и Мађарске Александар Цинцар-Марковић и Ласло Бардош. Лево (са наочарима) стоји мађарски премијер Пал Телеки.

Пад Милана Стојадиновића и образовање владе Драгише Цветковића изазвало је у Берлину велико разочарење. Личним ангажовањем кнеза Павла Карађорђевића за министра иностраних послова постављен је Александар Цинцар-Марковић, који је био наклоњен Немачкој, те је на тај начин послата порука да се неће мењати курс дотадашње политике.[11][12] Пошто се смирило узбуђење око Стојадиновићевог пада, нова југословенска влада је покушала оживљавање разговора са Немачком. Истовремено, вођена је пасивна политика у погледу италијанског напада на Албанију, да би се избегла реакција сила Осовине.[13][14]

Пред крај априла 1939. године Цинцар-Марковић је отпутовао за Немачку. Са Јоахимом фон Рибентропом је разговарао 25. априла, а 26. априла га је примио и Адолф Хитлер. Суштина пута је била да се очувају југословенско-немачки односи, али и да се избегне приступање Антикоминтернском пакту.[15]

У својству југословенског министра иностраних послова се 4. јула 1939. године састао са бугарским председником владе Кјосеивановом. На састанку који се одржао на Бледу министар Цинцар-Марковић је покушао да увуче Бугарску у Балкански пакт.[16] Немачка је због својих интереса тражила да се тај пакт поништи.

Краљевина Југославија и Мађарска закључују уговор о пријатељству, под немачким патронатом, који на југословенски предлог - добија назив „Уговор о вечном пријатељству“. Уговор потписују Александар Цинцар-Марковић и мађарски министар иностраних послова гроф Иштван Чаки 12. децембра 1940. године.[17]

Председник југословенске Владе Драгиша Цветковић и министар Цинцар-Марковић заједно са немачким послаником у Београду Виктором фон Хереном отпутовали су 13. фебруара 1941. године у посету немачком министру спољних послова Јоахиму фон Рибентропу, који их је примио у својој вили у Фушлу, Аустрија. Цветковић и Цинцар-Марковић су током састанка покушали да задрже Југославију на позицијама неутралности према Немачкој. Адолф Хитлер је 15. фебруара примио Цветковића и Цинцар-Марковића. Он је изричито захтевао да Југославија приђе Тројном пакту. Цветковић је захтеве одбио уз образложење да би пакт угрозио суверенитет Југославије и да нема овлашћење од кнеза Павла за тај акт. Хитлер је био незадовољан овим ставом и захтевао хитан састанак са кнезом Павлом Карађорђевићем.

Тројни пакт

На седници Крунског савета, 6. марта 1941. године, дошло је до судбоносног избора између пакта и рата. Цинцар-Марковић изнео је став да је једина алтернатива рату потписивање Тројног пакта, с тим што би се Хитлеру могло поставити неки услови: да гарантује суверенитет и интегритет Југославије, да неће тражити војну помоћ и пролаз трупа, и да ће узети у обзир интерес Југославији за Солун у новом европском покрету. Приликом гласања, сви су се сложили да се пакт прихвати уз одређене услове.

Дана 25. марта 1941. године председник Владе Драгиша Цветковић, министар спољних послова Александар Цинцар-Марковића и немачки министар спољних послова Јоахим фон Рибентроп у дворцу Белведерe потписују протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Два дана касније, 27. марта група југословенских официра извела је војни удар, уз британску подршку збацила Владу и Намесништво, ухапсила Драгишу Цветковића, Александра Цинцар-Марковића и остале министре, а малолетног краља Петра II прогласила за пунолетног и предала му власт.

27. март и капитулација Краљевине Југославије

После војног удара 27. марта министар Цинцар-Марковић је био ухапшен и интерниран у Брус. Рано ујутру, 6. априла 1941. године Немачка је без објаве рата напала Југославију. Цинцар-Марковић је истог дана отишао за Сарајево. На Палама га је пронашао генерал Данило Калафатовић где му је изложио тешку ситуацију у којој се налазе народ и војска. У време када су чланови пучистичке владе спремали да из Никшића напусте земљу, генерал Калафатовић је морао да пристане на безусловну капитулацију. Калафатовић је после дугог и напорног убеђивања успео да приволи Александра Цинцар-Марковића на преговоре са Немцима.

Опуномоћеници Врховне команде југословенске владе, бивши министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић, потписали су у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс. Нацистичка Немачка је наметнуо безусловну, потпуну, неограничену капитулацију; војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, a територија Краљевине Југославије је подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна морнарица припала је Италији.

Суђење и смртна пресуда

После рата нове власти су организовале суђење Александру Цинцар-Марковићу због приласка Југославије Тројном пакту и он је погубљен 1947. године.[18]

Породичне прилике

Оженио се Гркњиом Идалијом Зервос, 20. новембра 1918. године.[6] Није имао деце. Његова сестра од стрица Ружица била је удата за генерала Драгољуба Петровића.

Види још

Референце

  1. ^ Вид. Марија Цинцар-Марковић, Пред 29. мај 1903, Политика, 21 – 30. октобра 1926. М. Милићевић, Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Београд (2003). стр. 250.
  2. ^ Погинуо од последица пада са коња
  3. ^ Вид. Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, Београд (1939). стр. 395.
  4. ^ Архив Југославије, Фонд Министарства иностраних послова Краљевине Југославије (334), кутија 202, јединица описа 525 персонални досије Александра Цинцара-Марковића
  5. ^ Мишић, Саша (2009). Албанија: пријатељ и противник. Југословенска политика према Албанији 1924-1927. Београд: Службени гласник. стр. 24, 39, 40, 49, 50, 78. ISBN 978-86-519-0074-0. 
  6. ^ а б в г АЈ, ф. 334, к. 202, ј. о. 525
  7. ^ Hornyák, Árpád (2013). Hungarian-Yugoslav Diplomatic Relations 1918-1927. New York: Columbia University Press. стр. 250—259. ISBN 978-0-88033-701-4. 
  8. ^ Мићић, Срђан (2018). Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918-1939. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 213—216. ISBN 978-86-7005-149-2. 
  9. ^ Crnjanski, Miloš (1983). Embahade, I-III. Beograd: Nolit. стр. 169. 
  10. ^ Бајин, Зоран Д. (2016). Мирослав Спалајковић (1869-1951). Биографија. Београд: (докторска дисертација, Филозофски факултет). стр. 513, 520. 
  11. ^ Hoptner, Jacob B. (1973). Jugoslavija u krizi 1934-1941. Rijeka: "Otokar Krešovani". стр. 153. 
  12. ^ Денда, Далибор (2019). Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918-1941). Нови Сад: Матица српска. стр. 473. ISBN 978-86-7946-311-1. 
  13. ^ Hoptner, J. B. Jugoslavija u krizi 1939-1941. стр. 162—163. 
  14. ^ Денда, Д. Шлем и шајкача. стр. 475—478. 
  15. ^ Денда, Д. Шлем и шајкача. стр. 479—484. 
  16. ^ Hoptner, J. B. Jugoslavija u krizi 1934-1941. стр. 177—178. 
  17. ^ Vinaver, Vuk (1976). Jugoslavija i Mađarska 1933-1941. Beograd: IP "Narodna knjiga" : Institut za savremenu istoriju. стр. 392—394. 
  18. ^ „Листа попечитеља и министара иностраних послова од образовања прве владе 1811. године до данашњег дана”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2014. г. Приступљено 17. 06. 2013. 

Литература

Read other articles:

IntersisiAlbum studio karya MusikimiaDirilis1 Februari 2016Direkam2015GenrePop rock, rock alternatifLabelSony Music Entertainment IndonesiaProduserMusikimia, Nikita Dompas, Muhammad Gugun, Stevi Item, True Megabenz, Bondan PrakosoKronologi Musikimia Indonesia Adalah...(2013)'Indonesia Adalah...'2013 Intersisi(2016) Intersisi merupakan album studio pertama karya Musikimia yang dilepas pada tahun 2016. Album ini memuat 10 lagu dengan single utamanya, yaitu Dan Bernyanyilah serta Bertahan Un...

 

 

Empat Puluh Hadits Pilihan PengarangImam NawawiJudul asliAl-Arba'in An-NawawiyahNegaraSyamBahasaBahasa ArabSubjekHadits, Akidah, dan ManhajGenreMatanTanggal terbitcirca 670-an H (1250-an M)Diikuti olehAd-Durratus Salafiyah Syarah Al-Arba'in An-Nawawiyah  {{Infobox book | name = Syarah Arbain Nawawi | title_orig = Ad-Durratus Salafiyah Syarah Al-Arba'in An-Nawawiyah | image = Syaraharbainnawawi.jpg|200px | image_caption = Halaman sampul terjemahan berbahasa Indonesia | auth...

 

 

Halaman ini berisi artikel tentang unsur kimia. Untuk kegunaan lain, lihat Plutonium (disambiguasi). Artikel ini bukan mengenai Polonium. 94PuPlutoniumSampel plutonium berdiameter ~44 mm Garis spektrum plutoniumSifat umumNama, lambangplutonium, PuPengucapan/plutonium/[1] Alotroplihat alotrop plutoniumPenampilanputih keperakan, teroksidasi menjadi abu-abu gelap ketika terpapar dengan udaraPlutonium dalam tabel periodik 94Pu Hidrogen Helium Lithium Berilium Boron Karbon Nitrogen Ok...

Patrice Lumumba sebagai Perdana Menteri Republik Demokratik Kongo. Patrice Lumumba (2 Juli 1925 – 17 Januari 1961) adalah pemimpin anti-kolonial Afrika dan Perdana Menteri Republik Demokratik Kongo pertama yang dipilih secara demokratis, setelah membantu proses kemerdekaan negara itu dari Belgia pada Juni 1960. Sepuluh minggu kemudian, pemerintahan Lumumba dijatuhkan pada kudeta Krisis Kongo. Ia kemudian dipenjara dan dibunuh secara kontroversial pada Januari 1961. Namanya per...

 

 

French economist, socialist theoretician and politician This article includes a list of general references, but it lacks sufficient corresponding inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (June 2022) (Learn how and when to remove this template message) Constantin Pecqueur. Charles Constantin Pecqueur (26 October 1801 – 17 December 1887) was a French economist, socialist theoretician and politician. He participated in the Revolution of 1848 ...

 

 

Pokémon: Destiny DeoxysBrock, Rafe, Rebecca, Vera, Max, Kathryn, Audrey, Sid, Ash Ketchum, Pikachu e Tory in una scena del filmTitolo originale劇場版ポケットモンスター アドバンスジェネレーション 裂空の訪問者 デオキシスGekijōban Poketto Monsutā Adobansu Jenerēshon Rekkū no Hōmonsha Deokishisu Paese di produzioneGiappone Anno2004 Durata98 min Rapporto16:9 Genereanimazione RegiaKunihiko Yuyama, Darren Dunstan SoggettoSatoshi Tajiri SceneggiaturaHideki So...

Atletik pada Paralimpiade Musim Panas 1992LokasiStadion Olimpiade Lluís Companys (Barcelona) Universitas Politeknik Madrid (Madrid) MataróTanggal3–14 September 1992Jumlah disiplin214Peserta928 dari 75 negara← 19881996 → Atletik pada Paralimpiade Musim Panas 1992 berlangsung di tiga tempat dan menandingkan 214 nomor. 928 atlet dari 75 negara bertanding dalam edisi ini. Renang, atletik, dan tenis meja menggunakan sistem klasifikasi medis untuk Barcelona ...

 

 

Lynn FergusonFerguson di The Late Late Show, September 2008Lahir11 April 1965 (umur 59)Glasgow, SkotlandiaNama lainLynn TweddlePendidikanCumbernauld High SchoolAlmamaterRoyal Scottish Academy of Music and DramaPekerjaanPenulis naskah, pemeran, pelawak, presenterTahun aktif1990–presentSuami/istriMark Tweddle ​(m. 2002)​Anak2 Lynn Ferguson Tweddle (lahir 11 April 1965) adalah penulis, pelawak, pemeran, dan pelatih cerita Skotlandia. Ia adalah adik ...

 

 

Polish figure skater Agata KrygerBorn (1997-11-29) 29 November 1997 (age 26)Toruń, PolandHeight1.60 m (5 ft 3 in)Figure skating careerCountryPolandCoachScott Davis, Jeff LangdonSkating clubMKS Axel TorunBegan skating2002Retired2016 Agata Kryger (born 29 November 1997) is a Polish former competitive figure skater. She is the 2013 Warsaw Cup champion and a three-time Polish national champion (2013–15). Career Kryger debuted on the ISU Junior Grand Prix series in 2011.[...

Hydrological divide in North America The Laurentian Divide (green) extends from Triple Divide Peak in northwestern Montana to the tip of the Labrador Peninsula at the 60th parallel north. The Laurentian Divide also called the Northern Divide[1] and locally the height of land, is a continental divide in central North America that separates the Hudson Bay watershed to the north from the Gulf of Mexico watershed to the south and the Great Lakes-St. Lawrence watershed to the southeast. Wa...

 

 

1978 San Jose mayoral election ← 1974 June 6, 1978 (first round)[1]November 7, 1978 (runoff)[2] 1982 → Turnout59.31% (first round) 66.79% (runoff)   Candidate Janet Gray Hayes Alfredo Garza Jr. Party Democratic Nonpartisan First-round vote 68,643 55,093 First-round percentage 48.77% 39.14% Second-round vote 107,872 44,358 Second-round percentage 70.86% 29.14%   Candidate John Russell Party Nonpartisan First-round vote 9,044 First-round percenta...

 

 

Corinthians 2016 soccer seasonCorinthians2016 seasonPresidentRoberto de AndradeManagerTite (until June 15) Fábio Carille (caretaker, June 15 – 19) Cristóvão Borges (June 19 – September 17) Fábio Carille (interim, September 17 – October 14) Oswaldo de Oliveira (from October 14)StadiumArena CorinthiansSérie A7thCopa do BrasilQuarter-finalsCampeonato PaulistaSemi-finalsCopa LibertadoresRound of 16Top goalscorerLeague: GuilhermeMarlone(6 each)All: Ángel Romero (13)Highest home attend...

Sporting event delegationPortugal at the1912 Summer OlympicsIOC codePORNOCOlympic Committee of PortugalWebsitewww.comiteolimpicoportugal.pt (in Portuguese)in StockholmCompetitors6 in 3 sportsFlag bearerFrancisco LázaroOfficials1Medals Gold 0 Silver 0 Bronze 0 Total 0 Summer Olympics appearances (overview)19121920192419281932193619481952195619601964196819721976198019841988199219962000200420082012201620202024 Portugal's first participation in the Summer Olympic Games took place at th...

 

 

本條目存在以下問題,請協助改善本條目或在討論頁針對議題發表看法。 此條目疑似为广告或包含宣传性内容。 (2018年1月6日)请协助使用中立的观点重写这篇条目。明显的广告请加入{{Delete|G11}}來提请删除。 此條目需要編修,以確保文法、用詞、语气、格式、標點等使用恰当。 (2018年1月6日)請按照校對指引,幫助编辑這個條目。(幫助、討論) 此條目没有列出任何参考�...

 

 

King of England (1461–70, 1471–83) For the play, see Edward IV (play). Edward IVPosthumous portrait, c. 1540King of England (more...) 1st reign4 March 1461 – 3 October 14702nd reign11 April 1471 – 9 April 1483Coronation28 June 1461PredecessorHenry VISuccessorEdward VBorn28 April 1442Rouen, Normandy, FranceDied9 April 1483 (aged 40)Westminster, Middlesex, EnglandBurial18 April 1483St George's Chapel, Windsor CastleSpouse Elizabeth Woodville ​(m. 1464&...

First-level administrative divisions Provinces of South Africa North West Northern Cape Gauteng Limpopo Mpumalanga Free State KwaZulu-Natal Eastern Cape Western Cape CategoryRegional stateLocationSouth AfricaCreated27 April 1994 (1994-04-27)Number9 ProvincesPopulations1,355,946 (Northern Cape) – 15,099,422 (Gauteng)Areas18,178 km2 (7,019 sq mi) (Gauteng) – 372,889 km2 (143,973 sq mi) (Northern Cape)Government Provincial government National gove...

 

 

خوسيه إنريكي دياز معلومات شخصية الميلاد 7 أبريل 1953 (71 سنة)  إشبيلية  الجنسية إسبانيا  الفرق التي دربها سنوات فريق 1984–1986 ريال بيتيس بي 1986–1989 Atlético Sanluqueño CF [الإنجليزية]‏ 1989–1990 غرناطة 1991 مريدا 1991–1992 خيريث 1992 مريدا 1992–1993 بطليوس 1993–1994 ليفانتي 1994–1995 ألميريا 1995–199...

 

 

厚岸湖 湖北地区から見た厚岸湖 厚岸湖北海道の地図を表示厚岸湖日本の地図を表示 所在地 日本北海道(釧路総合振興局)位置 北緯43度2分32秒 東経144度53分45秒 / 北緯43.04222度 東経144.89583度 / 43.04222; 144.89583座標: 北緯43度2分32秒 東経144度53分45秒 / 北緯43.04222度 東経144.89583度 / 43.04222; 144.89583面積 32.31[1] km2周囲長 25 km最大水深 11.0 ...

Questa voce sull'argomento calciatori camerunesi è solo un abbozzo. Contribuisci a migliorarla secondo le convenzioni di Wikipedia. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Gustave BebbeNazionalità Camerun Altezza179 cm Peso74 kg Calcio RuoloAttaccante Termine carriera2022 CarrieraSquadre di club1 2002 Espoir Ebowola? (?)2003 Renaissance FC? (?)2004-2005 Cotonsport Garoua20 (2)2005-2006 Konyaspor28 (8)2006-2008 Ankaragücü66 (25)2008-2009 �...

 

 

British politician (born 1985) The Right HonourableRichard HoldenMPOfficial portrait, 2023Chairman of the Conservative PartyIn office13 November 2023 – 8 July 2024LeaderRishi SunakPreceded byGreg HandsSucceeded byRichard FullerMinister without PortfolioIn office13 November 2023 – 5 July 2024Prime MinisterRishi SunakPreceded byGreg HandsSucceeded byEllie ReevesParliamentary Under Secretary of State for Roads and Local TransportIn office28 October 2022 – 13 Nove...