Александар Обреновић (4. јануар 1928^[1] — 25. мај 2005) био је српски драмски писац.

У родном Београду је завршио Шесту мушку гимназију и студирао педагогију на Филозофском факултету. Радио је као новинар у Радио Београду и драматург у Телевизији Београд. Године 1961. био је први уметнички директор Стеријиног позорја. Од 1970. до 1987. године радио је као драматург и уредник у Драмском програму Радио Београда. Књижевним радом бавио се од 1953, а бавио се и позоришном и филмском режијом и сликарством.

Аутор је више од шездесет радио драма, двадесетак позоришних и телевизијских драма, сценарија за игране филмове и више позоришних адаптација и драматизација. Више пута је награђиван. Између осталог добио је две „Стеријине награде“ за драмски текст и награду „Prix Italia“ за радио драму Птица.

• Птица, радио драма 1958.
• Небески одред (са Ђорђем Лебовићем), 1956.^[1]
• Варијације, 1960
• Сенке и варијације (са Миодрагом Павловићем), 1960.
• Клим –Клем
• Лице, 1967.
• Повратак Дон Жуана
• Шрафексер и аутоклав
• Димитрије Туцовић, тв серија, косценариста, 1974.

• Стеријина награда за текст савремене драме, за дело Небески одред, 1957.
• Prix Italia, међународног конкурса RAI за радиофонска дела, за радио-драму Птица, 1959.
• Специјална награда Стеријиног позорја за драмски жанр камерног карактера, за драму Варијације, 1960.

• Поповић Василије, приређивач, Радио и ТВ Драма, „Нолит“ 1987.
• Марјановић Петар Српски драмски писци XX столећа, „Матица српска“, Факултет драмских уметности, Академија уметности, 1997.
• Доајен радио и тв таласа, Вечерње новости [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2014)