PROFILPELAJAR.COM

Абул Хасан Хан Гафари
Абул Хасан Хан Гафари
Пуно име	Абул Хасан Хан Гафари
Датум рођења	1814.
Место рођења	Кашан, Персија
Датум смрти	1866.
Место смрти	Техеран, Персија

Абул Хасан Хан Гафари (перс. ابوالحسن غفاری), познат и као Sani ol molk, био је сликар, минијатуриста, мајстор лакирања и илустратор књига. Био је један од најутицајнијих сликара каџарске епохе у којој је добио назив ирански Рафаел.

Живот

Према постојећим документима рођен је у Кашану око 1814. године. Његов отац је био Мирза Мухамед Гафари, талентовани сликар и графичар. Након основног школовања, око 1829. године, похађа часове сликарства код мајстора Мехр-Али Есфаханија, познатог сликара на двору каџарског владара Фатех Али-шаха. Током наредне деценије постигао је брзи напредак. Године 1842., за време владавине Мухамед-шах Каџара, када му је било само 29 година, дозвољено му је да наслика портрет монарха, и на тај начин је постао дворски сликар. Мирза Абул Хасан Кан је умро 1866. у 52. години живота након болести.

Стил

Портрет Мухамед-шаха са потписом Абул Хасан Гафарија из 1842. године сматра се његовим најранијим радом. До тог времена је већ формирао сопствени стил који је, у уљаном сликарству, представљао рафинацију стила Мехр Алија. С друге стране, његове минијатуре и портрети показују оригиналност, натурализам и техничко савршенство. Његова јача страна је несумњиво био портрет, у којем његове бриљантне и понекад немилосрдне карактеризације често посматрача доводе лицем у лице са субјектом^[1].

Одлазак у Италију

Потакнут жељом за даљим усавршавањем, при крају владавине Мухамеда Шаха, Мирза Абул Хасан Хан одлучује да отпутује у Италију, тадашњи уметнички центар Европе, како би се упознао са делима великих и познатих европских уметника, посебно ренесансних, и њиховим сликарским методама. У Италији је провео период између 1846. и 1850. године где је проучавао и копирао дела италијанских мајстора у Риму, Ватикану, Фиренци и Венецији и посећивао и студирао на академијама и музејима у тим градовима^[1].

Резултат овог путовања су копије неколико европских слика, међу којима је и Рафаелова чувена Мадона из Фолиња. Смрт владара Мухамед-шаха, затекла је Мирзу Абул Хасана Хана у Европи, а његов млади наследник Насир ел Дин Шах Каџар, који је живео у Табризу, дошао је у Техеран где је 1848. ступио на престо. Будући да постоји само неколико радова које је Абул Хасан Кан насликао 1848. и 1849. године, а имајући у виду да је први рад по повратку у Иран датиран у 1850-1, његов повратак кући мора да се догодио две или три године након што је Насир ел Дин Шах ступио на престо.

Године 1850. Абул Хасан се вратио у Иран где је неко време био укључен у рад прве модерне високошколске институције, Дар ал-Фонун, коју је Насир ел Дин Шах успоставио у Техерану.

Последњих година живота обављао је више административних дужности, уређивао је владине часописе и надгледао штампарије у земљи. Године 1861. добио је титулу Sani ol molk, по којој је остао познат.

Хиљаду и једна ноћ

Абул Хасан је провео 1853. годину у дизајнирању и надзору израде 1.134 страница минијатура које красе изванредан шестотомни персијски превод Хиљаду и једне ноћи (који се чува у библиотеци Голестан), на коме је тим од тридесет и четири сликара радио под његовим надзором. Ради се о изванредном делу и у погледу папира, корица, калиграфије, и броја страница и украса. Међутим, њен најважнији и најинтересантнији аспект односи се на број и квалитет илустрација које садржи, што је уистину чини ремек-делом иранског минијатурног сликарства свог доба. По речима Kamal-ol-Molk, ова копија Хиљаде и једне ноћи садржи 3600 различитих сцена на 1134 странице, које је за седам година извело 42 уметника различитих профила. Осим свог посебног дизајна, колорита, композиције и финоће, слике су најатрактивније са становишта приказа иранског фолклора из средине 19. века.

У стварању сцена које илуструју ову књигу, Мирза Абул Хасан Хан је одлучио да прикаже какав је био живот у Ирану у његово време. Зато илустрације ове књиге представљају аутентичне документе о животу у Ирану средином 19. века.

Бројне живахне и разрађене илустрације ове драгоцене књиге откривају важне и занимљиве културне и етнолошке аспекте иранског друштва из тог периода. На њима се може, на пример, видети како су изгледале куће, просторије, зидови, прозори, направљени у недавно увезеном француском стилу, поплочано двориште, базени, аркаде и богато засађени вртови. Може се приметити и како је било уређено јавно купатило за мушкарце, са куполом, стубовима, степеништем и заједничким базенима, као и шта се тамо дешавало, на пример како су мушкарци бријали главе бритвом, прали тела рукавицом за рибање, стављали кану на браде, руке и ноге; и како су лежали на простртој тканини на поду купатила да би им масирали тело. Може се видети да су у то време популарни музички инструменти били тар, каманче, даф и тонбак, које су свирали и мушкарци и жене, и да су младићи и девојке самостално или у пару плесали у средини соба пратећи својим корацима звуке пуцкетања прстију. Илустрације показују да су људи обично седели на поду, на тепиху или простирци од филца наслоњени на јастуке постављене по зидовима и на поду соба, а у домовима принчева, дворјана, аристократа и богаташа коришћен је увозни европски намештај. Сваки детаљ ових илустрација препун је изненађења и веома су корисна референца у проучавању иранског друштва из средине 19. века.

Галерија

Амир Кабир, пре 1860
Принц Ардешир Мирза, 1853
Гозба Азим Хана Есфаханија, 1852
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи, Палата Голестан
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи, Палата Голестан
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи, Палата Голестан
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи,1849-1856
Илустрација за персијски превод Хиљаду и једне ноћи1849-1856

Референце

^ ^а ^б (језик: енглески) Encyclopædia Iranica ABU’L-ḤASAN KHAN ḠAFFĀRĪ

Литература

Reza Pourjavady (2001). The Splendour of Iran (на језику: енглески). Booth-Clibborn. ISBN 978-1-86154-011-9.
(језик: енглески) Sani ol-Molk Iran Chamber Society
Layla S. Diba (1999). Royal Persian Paintings: The Qajar Epoch 1785-1925 (на језику: енглески). I. B. Tauris. ISBN 978-1-86064-255-5.