Јован Четиревић Грабован

Јован Четиревић Грабован
Лични подаци
Датум рођења(1719-00-00)1719.
Место рођењаГрабово, Отоманско царство
Датум смрти1789.(1789-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (69/70 год.)
ЗанимањеИконописац
Породица
РодитељиБранко Четиревић
Софија Ћако

Јован Четиревић Грабован или Јоан Четиревић (Грабово, 1719. – 1789.) био је српски иконописац активан током 18. века; сматра се једним од мајстора православног иконостасног сликарства. Између осталих, сликао је манастире Лепавину и Ораховицу, а са братом Ђерђом и многе цркве на територији Србије, Хрватске и Албаније.

Биографија

Јован је рођен у Грабову, у централној Албанији. Његова породица по мајци била је грчко-цинцарског порекла што га повезује са атељеима северне Грчке и Епира. Већи део своје каријере провео је у Хабзбуршкој монархији, где његова репутација почива као српски сликар грчко-цинцарског порекла. Своју професионалну каријеру започео је на хабзбуршким просторима, попут Осијека и данашње Војводине, у служби православних Срба (карловачка митрополија). Иако је његов сликарски стил био са јужног Балкана, био је под утицајем западног уметничког стила, како би задовољио шире укусе својих послодаваца. Његова дела налазе се у српским православним црквама раштрканим широм Славоније, Мађарске и Војводине.[1][2]

Из црквених књига знамо да је Јован живео у Осијеку са мајком, братом, сестром и шесторо деце. Ту се Четиревић упознао са барокним сликарством које ће трансформисати његово дело. У овом граду је остао до своје смрти, а већину својих икона потписао је као „становник осечки“. Јован Четиревић је поседовао један примерак Bibliae Ectypae аугзбуршког бакроресца Кристијана Вајгела, што наводи на могуће маниристичко-барокне утицаје на Четиревићеве иконописе.[3]

Јованов син Константин, такође је био сликар и иконописац.[3]

Рад

Његов последњи рад датира из 1780. године. Изгледа да је радио и као дрворезбар. Неке цркве и манастири где је Четиревић радио су:

Најуспелије радове, најближе барокним обрасцима, карактеришу чист, звонак и светао колорит, издужене фигуре достојанствене, готово дворске маниристичке елеганције, нежни инкарнати ликова крупних очију, успелији излети у пејзаж, као и приметно вештије сналажење у композиционим решењима мањих формата (медаљони са сценама Страдања из Средица).[4]

Види још

Референце

  1. ^ „Знаменити Срби у Албанији – Јован Четиревић – Грабован”. Polimlje (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 
  2. ^ Поповић, Душан Ј. (1990). Срби у Војводини: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790, Књига 2 књиге Срби у Војводини. Нови Сад: Матица Српска. ISBN 9788636301753. 
  3. ^ а б Јовановић, Миодраг. Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 477. 
  4. ^ „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-15. 

Литература

  • Алаксандра Кучековић, Jован Четиревић Грабован (1719?-1789), Матица Српска, Нови Сад, 2002, ISBN 978-86-7946-393-7
  • М. Јовановић, „Јован Четиревић Грабован", ЗЛУМС, 1965, 1;
  • О. Микић, „Јован Четиревић Грабован", у: Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века, Нови Сад 1981;
  • А. Кучековић, „Иконостас Јована Четиревића Грабована у Ораховици", ЗНМ, 2004, XVII, 2;
  • Б. Тодић, Радови о српској уметности и уметницима XVIII века, Нови Сад 2010;
  • Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Нови Сад 2013.