На Универзитету се укључила у револуционарни студентски покрет; била је активиста Омладинске секције Женског покрета и убрзо се истакла у разним акцијама и демонстрацијама. Била је члан делегације Алијансе женских покрета Југославије, на Међународном конгресу жена у Копенхагену, где је поднела реферат у име напредне женске омладине Југославије.
Године 1938. запослила се у гимназији у Вршцу. Ту се одмах укључила у рад Женског покрета, а по упутствима Жарка Зрењанина Уче, помагала је месном партијском руководству у раду и руководила гимназијским активом Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Због своје политичке активности премештена је, почетком 1941. године, у Горњи Милановац. После непуних шест месеци отпуштена је као комуниста. Остала је у Милановцу, да као члан Среског комитета КПЈ за таковски срез учествује у организовању устанка.
Ухапшена је на улици крајем августа. Из Специјалне полиције пребачена је у Бањички логор и стрељана 19. септембра 1941. године, у првој групи жена. Била је међу првима који су на стрелишту узвикивали пароле у славу Партије и слободе.
