По "Румунској енциклопедији" село "Илино" се помиње у вези са папским давањима 1333-1337. године. Присуство Срба[ је ту веома рано примећено, вереватно у 11. веку. У средњем веку селом су господарили много племићи. У турско време јужно од села је било утврђење звано "Турска тврђава". Године 1660. насеље се зове "Јеново". Под истим именом се среће 1764. године као парохија у Темишварском протопрезвирату.[4]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Буковачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[5] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била три свештеника. Пароси, поп Рајко Петровић (рукоп. 1765) знао је српски и румунски језик, али иако имају српска имена и презимена, поп Марко Васиљевић (1787) и поп Јован Момировић - нису говорили српским језиком.[6]
Место је потом неколико пута мењало власника и назив. Средином 19. века место је купио гроф Чеконић.
Становништво
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 825 становника.[1]
