Према "Румунској енциклопедији" место се помиње 1332. године у вези папских давања. Ту се налазила тврђава коју су Турци заузели 1551. године. Када је ослобођен Банат од Турака 1717. године попис је извршен у два насеља: Велики Ђармат има 36, а Мали Ђармат - 28 кућа. Становници су Срби и Румуни. Насељавање велике група Немаца 1720-1723. године Ђармата се два века имати немачки карактер. Римокатоличку цркву су подигли 1754. година а нови талас колонизације Немаца десио се 1764. године. Око 1770. године Срби и Румуни су принудно исељавани; већина их је населила Кларију, у српском елу Баната.
Аустријски царски ревизор је 1774. године констатовао да место припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. У селу је римокатоличка црква а становништво је било немачко.[4]
Становништво
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 5407 становника.[1]