Изгубила је на председничким, парламентарним и унутарстраначким изборима. Премијерка и председница странке постала је по препоруци из писма оставке њеног претходника на овим двема функцијама, Иве Санадера. После 18 година чланства избачена је из ХДЗ-а.[3]
Године 1995. постала је потпредсједник ХДЗ-а, а те је године изабрана и у Хрватски сабор. Потпредсједник ХДЗ-а била је до 1997. године. До 2000. вршила је дужност потпредсједника Сабора. Од 1999. до 2002. била је предсједник страначке Заједнице жена „Катарина Зрински“. У Сабор је поново изабрана на парламентарним изборима 2000, а две године касније изабрана је за замјеника предсједника ХДЗ-а на седмом Општем сабору ХДЗ-а.
На предсједничким изборима 2005, као кандидаткиња ХДЗ-а изгубила је у другом кругу од Стјепана Месића. За почасног предсједника Удружења хрватских војних инвалида рата у Хрватској (ХВИДРА) изабрана је 2007. године.
Након оставке премијера Иве Санадера, 3. јула2009, предсједник Републике ХрватскеСтјепан Месић јој је повјерио мандат са састављање Владе. Пошто је Санадер дао оставку на мјесто предсједника ХДЗ-а, 13. Општи сабор Странке изабрао ју је за предсједника Странке.
Потписала је споразум са премијером Словеније, Борутом Пахором, у новембру 2009. године по којем је окончана блокада Словеније приступању Хрватске Европској унији и дозвољен је наставак преговора.
Косорова је 5. августа2011. поводом годишњице хрватске операције „Олуја“ која се у Хрватској обиљежава као побједа, упутила поздрав Анти Готовини и Младену Маркачу који су у Хагу осуђени за учешће у удруженом злочиначком подухвату, прогон, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовјечна дјела и окрутно поступање.[4][5]. Њена изјава је критикована у региону.[6][7][8]
Након конституисања седног сазива Сабора23. децембра2011. године изабрана је за потпредсједницу Сабора.[10] На унутарстраначким изборима ХДЗ-а у мају 2012. године изгубила је на изборима за председника странке.[11] Након тога, на захтјев ХДЗ-а, Сабор ју је 15. јуна, заједно с Владимиром Шексом, разријешио с функције потпредсједника Сабора.[10] Касније је изабрана за предсједника саборског Одбора за породицу, младе и спорт и за члана Националне комисије за праћење провођења Стратегије сузбијања корупције.[12]
Из ХДЗ-а је искључена 1. марта2013. године јер је, како закључују Високи суд части ХДЗ-а, својим понашањем, поступцима и неактивним односом према странци, недоласком на седнице како градског одбора, тако и клуба посланика у Сабору, прекршила одредбе Статута који је обавезују на такве чине.[3]
Приватни живот
Јадранка Косор је добитник награде „Златно перо“ Хрватског новинарског друштва, награде Европске заједнице за хуманитарни рад, награде Европски круг Хрватског европског дома, награде за животно дјело „Иван Шибл“ ХРТ-а, почасно чланство у Удружењу родитеља погинулих браниоца, а и почасни је потпредсједник Удружења глувослијепих „Додир“.
Објавила је четири књиге (двије о рату у Хрватском, двије поезије). Говори енглески и њемачки.[13] Мајка је једног сина, Ловре.
