За време Првог светског рата, 1916. године, заједно с породицом био је интерниран од стране аустроугарских окупационих власти у логор у Мађарској, где је остао до краја рата. После завршетка рата, вратио се у родни крај, где је почео да учи каменорезачки занат и потом да ради као приватни мајстор.
Веома рано се укључио у рад револуционарне радничке омладине, а марта 1931. године био је примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од тада је учествовао у свим акцијама које КПЈ организовала на територији подгоричког и даниловградског среза. Био је секретар партијске ћелије у своме месту, па секретар Општинског бироа КПЈ у јеленачкој општини, а од 1938. године је био организациони секретар Месног комитета КПЈ за Даниловград. Због свог револуционарног рада, више пута је био хапшен и затваран на краћи временски период.
Као војник Југословенске војске, учествовао је у Априлском рату, 1941. године. После капитулације, избегао је заробљавање и вратио се кући. Као организациони секретар Месног комитета КПЈ у Даниловграду, радио је у партијској организацији даниловградског среза припремајући народ за отпор окупатору. Организовао је прикупљање и складиштење оружја у свом крају. Радиo је на војно-политичким припремама устанка и на обучавању омладине у руковању оружјем.
У Тринаестојулском устанку је учествовао као организатор борбе у свом крају. Руководио је акцијом за ослобођење Спужа и био један од организатора напада на Даниловград и одбрамбених борби на Вељем брду. Непосредно после устанка био је политички комесар Мартинићког герилског одреда. У борби на Јелином Добу, 18. октобра1941. године, учествовао је као политички комесар батаљона „Бијели Павле“.
У бици на Пљевљима, 1. децембра1941. године, с батаљоном „Бијели Павле“, као политички комесар, учествује у заузимању утврђења Мали Богишевац. Потом је из Санџака враћен по задатку и постављен за политичког комесара одреда „Бијели Павле“. Током зиме 1941/1942. године радио је на организовању партизанских јединица и руководо је акцијама у даниловградском срезу.
Од септембра 1942. године био је члан Штаба Четврте црногорске ударне бригаде. Учесник је Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године. После тога, као већник АВНОЈ-а, радио је на организацији народне власти. У току Четврте непријатељске офанзиве радио је на збрињавању збегова народа и обезбеђењу смештаја, прехране и преноса рањеника.
Уочи битке на Сутјесци, маја 1943. године на ослобођеној територији је радио на мобилизацији нових јединица и организовању позадине. Учествује у бици на Сутјесци и с јединицама се пробија у источну Босну. После капитулације Италије, септембра 1943. године био је постављен за политичког комесара Друге команде подручја, где је радио до ослобођења Црне Горе.
На првом заседању ЗАВНО Црне Горе и Боке, одржаном у Колашину, новембра 1943. године изабран је за већника. Учествовао је и на Оснивачкој конференцији Народноослободилачког фронта Црне Горе, одржаној у Колашину 16. јула1944. године и био изабран за члана Главног одбора.
После ослобођења Црне Горе, налазио се на разним одговорним дужностима:
председник комисије за ратну штету
председник Управе за цене у првој Влади Црне Горе
председник Главног одбора Здруженог савеза Црне Горе
Председници Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе
називи фукција по периодима: председник ЦАСНО (1944—1945), председник Народне скупштине НР Црне Горе (1945—1963) и председник Скупштине СР Црне Горе (1963—1993)
.svg)
