Ђорђе Кукуљица
Ђорђе Кукуљица (Београд, 19. септембар 1973) српски је и хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Глумачку каријеру започео је 1993. године, појавивши се у краткометражном филму Игра пиона. Најзначајније улоге имао је у филму Мост на крају света (2014), серијама Закон! (2008) и Сенке над Балканом (2017) где тумачи улогу грофа Рајачког.
Биографија
Рођен је 19. септембра 1973. године у Београду, где је завршио основну, средњу школу и прву годину Академије драмских уметности. Године 1993. сели са са породицом у Загреб, где наставља школовање на Академији драмске умјетности у Загребу. Од октобра 1995. године постаје стипендиста Градског драмског позоришта Гавела. Дипломирао је код професора Златка Црнковића, а члан ансамбла позоришта Гавела постао 2005. године[1]. У саобраћајној несрећи 15. августа 2000. године, када је погинула глумица Ена Беговић, био је на месту сувозача, а након несреће три недеље у коми[2].
Филмографија
Улоге у позоришту
- Вилијам Шекспир: Ричард III Јорк, 2017.
- Филип Шоваговић: Тесла Анонимус, 2017.
- Жистин Дел Кортереал: Комет, 2017.
- Едуардо Де Филипо: Филомена Мартурано, 2016.
- Молијер: Умишљени болесник, 2015.
- Трејси Летс: Коловоз у округу Осиџ, 2015.
- Мирослав Крлежа: Хрватски бог Марс, 2014.
- Ауторски пројекат А. Томић и Ј. Ковачић: Мој мали кутак света 2014.
- Ренато Баретић: Осми повереник, 2013.
- Волтер: Кандиде или оптимизам, 2013.
- Мате Матишић: Фине мртве ђевојке, 2013.
- Давор Шпишић: Црне очи, 2012.
- Марин Држић: Дундо Мароје, 2011.
- Николај Гогољ: Женидба, 2011.
- Маргарет Едсон: Дух, 2010.
- Молијер: Тартуфи, 2010.
- Иван Видић: Долина ружа, 2010.
- Мирослав Крлежа: Баладе Петрице Керемпуха, 2009.
- Карло Гози: Турандот, 2008.
- Вилијам Шекспир: Сан Ивањске ноћи, 2007.
- Михаил Булгаков Мајстор и Маргарита, 2006.
- Антон Чехов: Иванов, 2006.
- Мирослав Крлежа: Аретеј, 2006.
- Едвард Олби : Зоолошка прича, 2003.
- Роберт Перишић: Култура у предграђу, 2000.
- Џорџ Кајсер: Од јутра до поноћи, 1999.
- Вилијам Шекспир: Зимска прича, 1998.
- Иван Видић: Оспице, 1997.
- Молијер: Мизантроп, 1997.
- Николај Гогољ: Женидба, 1996.
- Карло Голдини: Рибарске свађе, 1996.
- Марин Држић: Дундо Мароје, 1995.
Референце
Спољашње везе
|
|