Vasilija Radojčić (Kragujevac, 21. april 1936 — Beograd, 25. septembar 2011[1]) je bila pevačica srpske izvorne i narodne muzike.
Biografija
Rođena je u Kragujevcu, gde je završila gimnaziju. Posle toga diplomirala je francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1958. bila je solista Radio Beograda, a od 1961. počela je da snima za PGP-RTB.
Pevačku karijeru je počela šezdesetih godina 20. veka. Mnoge njene pesme postale su hitovi koje slušaju različite generacije, evergrin. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj poštovalaca.
U izdanju PGP RTS objavila je kompilatorni album, Vasilija Radojčić: „Pesme koje se pamte I - 40 godina sa nama“. Pesme sa tog albuma, ujedno i njene najpoznatije, su:[2]
- Dimitrijo, sine Mitre (1965)
- Veseli se kućni domaćine (1979)
- Moj Milane kad' u vojsku pođeš (1964)
- Na Uskrs sam se rodila (1966)
- Zašto pitaš kol'ko mi je leta (1971)
- Mito, bekrijo (1970)
- Džumbus, džumbus mašala (1977)
- Beše nekad Mitke i Koštana (1962)
- Pamtiš li još ljubav moju (1984)
- Srce moje tiše, tiše (1961)
- Šta ću majko, šta ću (1968)
- Zar je naša ljubav lažna bila (sa Tozovcem) (1970)
- Za rođendan tebi, sine (1983)
- Zapevala sojka ptica (1969)
- Ajde Jano, kolo da igramo (1978)
- Zbogom ostaj moja ljubavi (1980)
- Kiša pada trava raste1980
- Nemoj mene ljubiti (1973)
- Tamna noći, tamna li si (1977)
- Jel' ti žao što se rastajemo (1976)
Pored toga poznate su i pesme „Ej, ludi Stojane“, „Obraše se vinogradi“, „Zapiši u svom srcu“, „Svekrvo bre“ i mnoge druge.
Učestvovala je na mnogim muzičkim svečanostima i festivalima, npr. 1979. je učestvovala na BEMUS kao vokalni solista [3]. Učestvovala je u mnogim TV emisijama muzičkog karaktera, npr. 1986. imala je emisiju u serijalu "Moj koncert", zatim 1984. u emisiji "Zvuci prijedorske harmonike" posvećenoj harmonikašu Dušanu Radetiću iz Prijedora itd.
Dobitnik je majstorskog pisma za životno delo, u Nišu decembra 2005, priznanja koje dodeljuje Udruženje zanatlija u okviru manifestacije "Umetnici, zanatlije za niške meraklije". Tom prilikom Vasilija je izjavila "Različito su me do sada nazivali - doajenom i prvakom, ali nikada majstorom".[4]
Zvanje istaknutog umetnika je stekla 1980. godine. Dobitnica je Estradne nagrade Srbije (1978) i Estradne nagrade Jugoslavije (1983). Bila je predsednik Udruženja estradnih umetnika Beograda.[5]
Reference
Povezano
Vanjske veze