Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika.

Ugrožena vrsta je vrsta živih organizama čija populacija je tako malobrojna da joj preti potpuno izumiranje. Pojam ugrožena vrsta (engl. Endangered species, oznaka EN) su u početku koristili samo biolozi i ekolozi, a svoje pravno značenje je dobio kada su države širom sveta, pod pritiskom pokreta za zaštitu životne sredine, donele zakone kojima se određene vrste definišu kao ugrožene. Na osnovu tih zakona se donose razne mere sa ciljem sprečavanja njihovog izumiranja, najčešće u obliku zabrane lova ili privrednog iskorišćavanja pojedinih prirodnih staništa.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) održava takozvani Crveni spisak. Na tom spisku su ugrožene vrste u drugoj kategoriji po ozbiljnosti statusa ugroženosti divljih populacija, nakon kritično ugroženih vrsta (CR). Stavljanje određenih vrsta na listu ugroženih, odnosno skidanje sa te liste, često je predmet kontroverzi i političkih sukoba iza kojih stoje različiti ekonomski, politički i socijalni interesi.

Godine 2012. je IUCN Crveni spisak sadržao 3.079 životinjskih i 2.655 biljnih ugroženih vrsta širom sveta.^[1] Godine 1998. je respektivno bilo 1102 i 1197 ugroženih vrsta.

Mnoge nacije imaju zakone kojima se štite vrste koje zavise od konzervacije. Tim zakonima se na primer, zabranjuje se lov, ograničava razvoj zemljišta ili se kreiraju rezervati. Populacioni brojevi, trendovi i status konzervacije vrsta se mogu naći na spisku organizama po populaciji.

Za više informacija pogledajte članak Status ugroženosti

Status ugroženosti vrsta je indikator verovatnoće da će ona izumreti. Mnogi faktori se razmatraju pri proceni konzervacionog statusa vrste; npr, takvi parametri kao što su broj preostalih pripadnika, sveukupno povećanje ili smanjenje populacije tokom vremena, stope uspešnog razmnožavanja, ili poznate pretnje.^[2] IUCN Crveni spisak ugroženih vrsta je najpoznatiji sistem za vođenje evidencije i rangiranje ugroženih vrsta širom sveta.^[3]

Procenjuje se da se preko 40% svih vrsta na svetu suočava sa rizikom od izumiranjem.^[4] Do sada je 199 zemalja je potpisalo sporazum za stvaranje akcionog plana za biodiverzitet, kojim će se zaštiti ugrožene i druge vrste u opasnosti. U SAD, takvi planovi se obično nazivaju planovima oporavka ugroženih vrsta.

Više od 99 procenata svih vrsta, što je preko pet milijardi vrsta,^[5] koje su ikad živele na Zemlji se procenjuje da je izumrlo.^[6][7][8] Procene sadašnjeg broja vrsta na Zemlji su u opsegu od 10 miliona do 14 miliona,^[9] od čega je oko 1,2 miliona do sad bilo dokumentovano i preko 86 procenata još uvek nije opisano.^[10] Po nekim nedavnim izveštajima, iz maja 2016, naučnici procenjuju da trenutno na Zemlji postoji oko jedne milijarde vrsta od čega je trenutno samo jedan hiljaditi deo jednog procenta opisan.^[11]

Mada je obeleženi spisak, Crveni spisak je sistem procenjivanja globalnog statusa konzervacije vrsta, čime su obuhvaćeni „Nedostatak podataka“ (DD) species – vrste za koje su potrebni dodatni podaci i procene da bi se odredio njihov status – kao i vrste koje su sveobuhvatno ocenjene putem procesa IUCN procene vrsta. Za vrste sa "skoro ugrožen" (NT) i „najmanje ugrožen“ (LC) statusom izvršena je procena i utvrđeno je da imaju relativno robusne i zdrave populacije, mada su one možda u opadanju. Za razliku od opštije upotrebe na drugim mestima, spisak koristi termine „ugrožena vrsta“ i „vrsta pod pretnjom“ sa specifičnim značenjima: „ugrožene“ (EN) vrste se nalaze između „ranjivih“ (VU) i „kritično ugroženih“ (CR) vrsta, dok su vrste „pod pretnjom“ one vrste za koje je utvrđeno da su ranjive, ugrožene ili kritično ugrožene.

Poređenje broja vrsta po kategorijama Crvenog spiska

Kategorije crvenog spiska, sa primerima životinja koje su u njih klasifikovane, obuhvataju:

Izumrle (EX)

Primeri:

• 
  Kengur grej
• 
  Torbarski vuk
• 
  Zlatna žaba
• 
  Dodo
• 
  Velika njorka
• 
  Šomburgkov jelen

Izumrle u divljini (EW)

Zatočene jedinke opstaju, ali nema slobodno živuće, prirodne populacije.

Primeri:

• 
  Per Davidov jelen
• 
  Saharski oriks
• 
  Severni beli nosorog
• 
  Guamski trkavac

Kritično ugrožene (CR)

Suočava se sa izuzetno velikim rizikom od istrebljenja u neposrednoj budućnosti.

Primeri:

• 
  Jamajkanska iguana
• 
  Sumatranski nosorog
• 
  Amurski leopard
• 
  Beli kuskus

Ugrožene (EN)

Suočava se sa velikim rizikom od izumiranja u bliskoj budućnosti.

Primeri:

• 
  Sibirski tigar je ugrožena (EN) podvrsta tigra. Tri podvrste tigra su već izumrle (vidi spisak mesoždera po populaciji).^[12]
• 
  Plavogrla ara, ugrožena vrsta
• 
  Smeđi majmun pauk, ugrožena vrsta
• 
  Sijamski krokodil, ugrožena vrsta
• 
  Američka zakopavajuća buba, ugrožena vrsta
• 
  Kempova ridli morska kornjača, ugrožena vrsta

Ranjive (VU)

Suočava se sa visokim rizikom od ugrožavanja u srednjem roku.

Primeri:

• 
  Afrički slon
• 
  Fosa
• 
  Dugong
• 
  Usnati medved

Skoro ugrožene (NT)

Može se smatrati pod pretnjom u bliskoj budućnosti.

Primeri:

• 
  Američki bizon
• 
  Palasova mačka
• 
  Prugasta hijena
• 
  Grivasti vuk

Najmanje ugrožene (LC)

Nema neposredne pretnje preživljavanju vrste.

Primeri:

• 
  Indijski paun
• 
  Beloglavi orao
• 
  Žderavac
• 
  Livadska žaba

Za više informacija pogledajte članak Uvedene vrste

Uvođenje neautohtonih vrsta na neko područje može da poremeti ekosistem do te mere da izvorne vrste postanu ugrožene. Takva uvođenja mogu da predstavljaju strane ili invazivne vrste. U nekim slučajevima invazivne vrste se nadmeću sa izvornim vrstama za hranu ili plan. U drugim slučajevima stabilan ekonomski balans može da bude poremećen predacijom ili drugim uzrocima koji dovode do neočekivanog opadanja zastupljenosti vrste. Nove vrste mogu da prenose bolesti na koje izvorne vrste nemaju otpornost.^[14]

Za više informacija pogledajte članak Zatočenički uzgoj

Zatočenički uzgoj je proces uzgoja retkih ili ugroženih vrsta u ljudski kontrolisanim okruženjima sa ograničenim postavkama, kao što su rezervati divljih životinja, zoološki vrtovi i drugi objekti za očuvanje životne sredine. Zatočenički uzgoj ima za cilj sprečavanje izumiranja vrste i stabilizaciju populacije vrste tako da ne nestane.^[15]

Ta tehnika se pokazala uspešnom za mnoge vrste, pri čemu su verovatno najstariji poznati primeri razmnožavanja u zatočeništvu menažerije Evropskih i Azijskih vladara, npr. Davidovog jelena. Međutim, tehnike razmnožavanja u zatočeništvu je obično teško primeniti na visoko mobilne vrste kao što su neke migratorne ptice (npr. ždralovi) ili ribe (npr. Tenualosa ilisha). Dodatno, ako su populacije nedovoljno velike, onda može da dođe do parenja srodnika usled redukovanog genskog fonda i umanjenja imuniteta.

Godine 1981. je Udruženje zooloških vrta i akvarijuma (AZA) kreiralo plan preživljavanja vrsta (SSP) radi pomoći u prezervaciji specifičnih ugroženih vrsta putem razmnožavanja u zatočeništvu. Sa preko 450 specifičnih SSP planova, postoji znatan broj ugroženih vrsta koje obuhvaćene planovima i preporukama za formiranje raznolikih i zdravih populacija. U izradi planova su ključnu ulogu imale taksonske savetodavne grupe. Ti programi se obično stvaraju krajnjom merom. SSP programi učestvuju u oporavku vrsta, veterinarskoj zaštiti pri epidemijama divljih životinja, i brojnim drugim naporima za očuvanje divljih životinja. Neke vrste koje su obuhvaćene SSP programima su džinovska panda, nizijske gorile, i Kalifornijski kondori.^[16]

Dok lovokrađa značajno smanjuje ugrožene životinjske populacije, legalni, komercijalni, privatni uzgoj čini suprotno. Znatno su povećane populacije južnog crnog nosoroga i južnog belog nosoroga. Dr Ričard Emsli, naučni saradnik pri IUCN, je izjavio da je zbog takvih programa, „Efektivno sprovođenje zakona ... postalo znatno lakše sad kad su životinje uglavnom u privatnom posedu ... Uspeli smo da uključimo lokalne zajednice u programe očuvanja. Postoje sve snažniji ekonomski podsticaji povezani sa brigom za nosoroge umesto jednostavnog krivolova: od ekoturizma do njihove prodaje za profit. Znatan broj vlasnika se brine o njima. Privatni sektor je ključni faktor u podršci našeg rada.“^[17]

Konzervacioni eksperti smatraju da je učinak kineskog uzgoja kornjača u populacijama divljih kornjača Kine i jugoistočne Azije, mnoge od kojih su ugrožene, „loše shvaćen“.^[18] Iako oni pohvaljuju postepenu zamenu kornjača uhvaćeni u divljini sa kornjačama uzgajenim na farmama na tržištu, procenat uzgajenih primeraka na „vidljivom“ tržištu je porastao sa oko 30% 2000. godine do oko 70% 2007.^[19] Konzervacione eksperte zabrinjava činjenica da su mnoge divlje životinje uhvaćene da bi se farmerima obezbedio uzgojni fond. Konzervacioni ekspert Piter Pol van Dajk je uočio da farmeri kornjača obično smatraju da su životinje uhvaćene u divljini superiorni uzgojni stok. Farmeri kornjača mogu stoga tragati i uhvatiti i zadnje preostale primerke pojedinih ugroženih vrsta kornjača.^[19]

Godine 2009. su istraživači u Australiji uspeli da nađu način uzgoja južne tune s plavim perajem u rezervoarima na kopnu, otvarajući mogućnost da se putem ribogojstva može sačuvati vrsta od prekomernog ribolova.^[20]

• 
  Ugrožena (skoro kritično ugrožena) siva lisica.
• 
  Mada ugrožena, morska vidra ima relativno veliku populaciju.
• 
  Gomila lobanja američkog bizona čija populacija je zbog preteranog lova 1890. svedena na svega 750 jedinki.
• 
  Nedorasli Kalifornijski kondor.
• 
  Dugoglava morska kornjača
• 
  Azijska arovana
• 
  Hoksbil morska kornjača
• 
  Kantorova gigantska kornjača s mekim oklopom

• Status ugroženosti

Ugrožena vrsta na Wikimedijinoj ostavi

• Endangered species profiles from Earth's endangered Creatures
• Endangered Species from UCB Libraries GovPubs
• Endangered Species & Wetlands Report
• USFWS numerical summary of listed species in US and elsewhereArhivirano 2004-11-08 na Wayback Machine-u
• Protecting wildlife for a healthy planet