Tito i ja je komedija iz 1992. godine u režiji Gorana Markovića.[1][2]
Radnja
Radnja filma se odvija u socijalističkoj Jugoslavijii tokom 1950-ih. Zoran je zdepasti desetogodišnjak iz Beograda koji živi u stanu koji njegovi roditelji dele sa tetkom, ujakom i njegovom bakom. U ranoj eri Jugoslavije, mnoge kuće su oduzete vlasnicima u programima zemljišne reforme. Zoranovi umetnički nastrojeni roditelji, pijanista i balerina, se ne slažu se najbolje sa njegovom tetkom i ujakom i između njih stalno izbijaju svađe.
Zoranovi roditelji su skeptični prema Titovoj vlasti, dok mali Zoran Tita vidi kao svog ličnog heroja. U školi je naučio da je Tito najbolji čovek koji je ikada živeo, i mašta o susretu sa njim. Zoranov otac postaje zabrinut zbog pomisli da Zoran voli Tita više od svojih roditelja. Jednog dana u školi, Zoran piše sastav u obliku pesme pod naslovom „Zašto volim predsednika“, koji je ocenjen kao najbolji sastav o Titu među onima koje su beogradski školarci poslali na literarni konkurs. Njegova nagrada je jednonedeljna ekskurzija do Titovog rodnog kraja. Na ovo putovanje ide i Zoranova simpatija, Jasna, starija devojčica koja živi u sirotištu.
Putovanje vodi čovek po imenu Raja, koji je izraziti staljinista. Od samog početka putovanja se razvija rivalstvo između Raje i Zorana. Raja i druga deca se često rugaju Zoranovom izgledu i ponašanju, ali Zoran ostaje nepokolebljiv. I dalje mašta o susretu s Titom, ali je takođe zaokupljen željom da ga Jasna primeti. Tokom pauze, Zoran vidi jednog od starijih dečaka, Kengura (nadimak koji mu je dat zbog njegove visine), kako ljubi Jasnu. Putovanje postaje sve apsurdnije i dostiže vrhunac kada Raja odluči da se našali sa decom tako što će se obući u duha i plašiti ih, stvarajući galamu i nered u istorijskom zamku u kom prespavljuju.
Naredni dan, Raja otkriva da je Zoran ukrao prsten kako bi ga poklonio Jasni. Raja naređuje da ga vozom pošalju kući, ali dok Zoran čeka, jedna od devojčica staje na njegovu stranu. Svi učenici mu se pridružuju i biva odlučeno je da će Zoran nastaviti putovanje s njima. Završavaju ekskurziju i stižu u Titovo rodno selo Kumrovec, i Zoran je zamoljen da održi govor. Dok čita svoju pesmu, on odluči da je prepravi i da naglasi da zapravo svoje roditelje i prijatelje voli više od Tita.
Film se završava prijemom gde deca dobijaju priliku da se upoznaju sa Titom, ali Zoranu više nije stalo do toga. Dok se druga deca okupljaju u sobi za prijem, on se šunja do švedskog stola i uživa u hrani.
Uloge
Produkcija
Scene koje prikazuju Hrvatsko zagorje snimane su na Fruškoj gori, jer je za vreme snimanja već počeo rat u Hrvatskoj.[3]
Nagrade
Nasleđe
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911–1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Tito i ja se nalazi na toj listi.[5]
Izvori
Vanjske veze
